Tamara Ristić sutra na Zidiću Doma omladine

Njena muzika je spoj prirodnog i elektronskog, izvornog i modernog, ističu predstavnici Doma omladine Beograd.

Nastupa sama, uz „luper“, klavijaturu i melodiku, stvarajući jedinstven i samostalan zvučni prostor u kom se prepliću melodije elektronskih i akustičnih instrumenata sa karakterističnim stilizovanim pevanjem, inspirisanim tradicionalnom muzikom slovenskih naroda.

Do sada je nastupala samostalno i u sklopu različitih muzičkih projekata, u gradovima širom Srbije i bivše SFRJ, u Bugarskoj, Španiji, Italiji, Austriji, Češkoj i Norveškoj.

„Moj senzibilitet je došao do izražaja kada sam odlučila da ne razmišljam previše, nego da se jednostavno prepustim muzici. Osim toga što kombinujem različite muzičke žanrove i pristupe, moje pesme se i međusobno razlikuju, a ono što ih spaja su glas i stilizovano pevanje inspirisano tradicionalnom muzikom“, objašnjava Ristićeva.

Temu uvek prvo razrađuje u glavi i obavezno snima sve ideje: „Gde god da sam, zabeležim ih bar telefonom. Onda uglavnom sednem za klavijaturu i počnem da gradim pesmu. To građenje je postalo kompleksnije i zanimljivije kada sam uvela luper – uređaj koji omogućava uživo snimanje, reprodukciju i repeticiju kratkih melodijskih linija (loop), koji koristim i na nastupima, pa publika u naznakama može da oseti i sam proces stvaranja pesama“.

Krajem pretprošle godine objavila je singl Moma koji je prošao veoma zapaženo kako na tamičenjima, tako i kod publike.

„Doneo je internacionalni publicitet i promociju koju nisam očekivala, s obzirom na to da je reč o mom prvom singlu. Snimila sam pesmu u samostalnoj produkciji, tražila po internetu platforme za promociju kako bih bila što dostupnija slušaocima, a Moma je stigla čak do predstavnika radija Bi-Bi-Si i magazina Songlajns koji su je uvrstili među tri najbolje pesme na konkursu 'World Music Network'“, priča kantautorka.

Sa pet godina počela je da glumi, prve vokalne melodije stvarala je još kao dete, sa devet godina imala prvi muzički nastup, a na klaviru komponuje od 12. godine.

Ističe da je ljudima u inostranstvu muzika Balkana egzotična i zanimljiva, dok srpskoj publici pruža „novo viđenje tradicije koja se uglavnom vezuje za prošlost“.