Zbog „Egzita“ se i bolovanje otvara

Grupa devojaka i mladića iz Bitolja „parkirala“ je „brdo“ kofera, torbi i vreća za spavanje ispred recepcije „Egzit kampa“ i odmah krenula sa pesmom i igrom, kako bi prekratili vreme dok se papirološke formalnosti oko prijave za kamp ne završe.

„Prvi put smo na 'Egzitu', morali smo da dođemo jer svi pričaju da je fantastičan festival i da je u poređenu sa njim sve ostalo smešno. Očekujemo dobar provod, pogotovo u kampu, a kakva je atmosfera već sada, i to već sada kada još nismo ni razapeli šatore, ne sumnjam da će biti po mnogo ubavo narednih dana“, rekao je Tanjugu mladić po imenu Dime.

On je naveo da njegova ekipa iz Bitolja broji devet članova i šest šatora.

Dime je rekao da su u Novi Sad došli automobilima, da im je trebalo 10 sati vožnje i istakao da će se „bitoljski karavan“ zaputiti i u Crnu Goru, na „Si dens“ festival na Jazu, jer „treba probati sve što život pruža“.

Ekipa iz Bitolja ipak nije bila prva koja se „zapljunula“ u kampu, jer dok su se oni prijavljivali na recepciji, družina njihovih zemljaka Makedonaca iz Štipa već se odomaćila u kampu i nazdravljala uz mastiku uspešnom završetku posla na razapinjanju šatora.

„Koliko god izgledalo lako postavljanje šatora ni izbliza to nije, jer treba voditi računa o mnogim stvarima, pre svega da šator koliko je moguće više bude u hladovini, ali i na terenu koji neće pokupiti mnogo vode ukoliko bude kiše“, priča Anđelo.

On je glavni „arhitekta i građevinac“ u veseloj sedmočlanoj ekipi iz Štipa, koju čine tri devojke, Milena, Jovana i Maja i četiri mladića - Đoše, Anđelo, Girče i Stojče.

I oni kažu da su prvi put na „Egzitu“ i ističu da su posle samo nekoliko sati boravka u kampu uvereni da će se super provesti i da su uradili pravu stvar kada su odlučili da dođu.

Najveseliju družinu u jutarnjim satima, smeštenu u debelu ladovinu u samom ćošku na kraju kampa, činilo je nekoliko različitih društava iz Beograda, Rume, Kraljeva i Hrvatske, koja su glasnim smehom i šalama skretala pažnju ostalih.

Jedan član te družine je, ugledavši novinarsku ekipu Tanjuga, odmah skočio k'o oparen i utrčao u šator, uz komentar: „Nemojte me ljudi slikati k'o Boga vas molim, ja sam zvanično na bolovanju i ako me šef vidi, nagrabusio sam“.

Njegovo bežanje i „zapomaganje“ naišlo je na negodovanje ostalih koji su odmah počeli sa prozivkama da on „ustvari, beži da ga ne vidi devojka“, ali i sa savetima da bi bilo bolje da je tako „uleteo u šator kod one visoke plave Holanđanke, možda bi ga onda šef i nagradio nekom povišicom“.

Kao učtivi domaćini, mladići i devojke iz Beograda, Rume i Kraljeva prvo su reč prepustili gostima iz Hrvatske. Hrvoje iz Nelišća kod Čakovca kaže da očekuje odličnu zabavu i da prema onom što vidi u kampu, koji je tek počeo da se puni, sa sigurnošću može reći da će te zabave biti na pretek.

Hrvojev cimer Denis Šafarić iz Gornjeg Hraša kod Čakovca, kaže da mu se jako dopada to što je kamp na plaži i što je blizu centar grada.

Program „Egzita“, kako reče, nije podrobno proučio, ali ono što je letimično video kaže da mu paše i da nije toliko ni bitno kakav je program jer je „najvažnije da ekipa bude dobra, a onda je sve u redu“.

Marko Živanović i Ilija Mioković iz Rume kroz smeh su rekli da je u „kampu sve onako kako očekuju, čak i manje od toga“.

„Evo ovde neko doneo ovu klupu, to je stvarno napredak u odnosu na prošlu godinu, klupa nam dođe i kao šank i kao krevet za spavanje, to je jedna višenamenska klupa“, kaže Marko.

Ilija pokazuje na „ljutu“ prepečenicu koja je upravi poslužena gostima za šankom i pita: „Kad će ovo biti na Tanjugu, da me vidi majka“.

Kao uvek u sličnim prilikama oni iskusniji koji su bili ranijih godina u kampu prepričavali su dešavanja sa ranijih „Egzit“ festivala i bili su „glavni“ u društvu jer su ih, pogotovo oni kojima je ovo premijerni „Egzit“, slušali širom otvorenih i ušiju i očiju.

Jedan od veterana je i Mladen iz Rume, koga ostali u društvu zovu „šamanom i duhovnim vođom“.

„Samo jedan 'Egzit' nisam bio u kampu i mogu da potvrdim da je zaista tačna ona priča koja kruži među egzitašima da onaj ko nije bio u kampu, kao i da nije bio, jer je stvarno najbolja zezancija u kampu. Ovde se preko dana napune baterije i onda je pražnjenje na Petrovardinskoj tvrđavi i to je najbolja kombinacija“, rekao je Mladen Tanjugu.

„Egzitova" varijanta Gaje, Vlaje i Raje i to u ženskom obliku - Anja, Vanja i Sanja došle su iz Beograda, Anja i Vanja su i prethodnih pet godina bile na „Egzitu“, a sada su povele i Sanju, kako rekoše, „čisto zbog rime“, ali i da joj pokažu „šta je to najlepši provod u regionu“.

Njih tri se pohvališe da su same razapele šator i da im za to nisu bili potrebni kavaljeri, uz komentar da je „u današnje vreme teško naći prave kavaljere“, te da su one nekim komšijama pokazivale kako se razapinje šator.

Na kraju smo stigli i do onih koji su zaista prvi razapeli šator i tako otvorili ovogodišnji „Egzit“ kamp.

To je ekipa Crvenog krsta i tim Hitne pomoći koja je krenula sa dežurstvom još od ponedeljka, i koja će sve do zatvaranja kampa 24 sata dnevno bdeti nad kamperima i biti im na usluzi da im, zlu ne trebalo, pruži prvu medicinsku pomoć.

„Šator štaba Crvenog krsta i Hitne pomoći postavljen je juče u osam sati ujutru i do sada nije bilo nikakvih intervencija. Očekujemo da ćemo imati više posla od sutra kada kamp bude značajnije popinjen i kada krene 'Egzit' festival“, kaže koordinator sanitetske službe „Egzit" kampa Radomir Jovičić.

On ističe da je ista sanitetska ekipa već godinama unazad angažovana za rad u kampu, tako da iz iskustva već unapred znaju šta ih očekuje.