Lavina rokenrola, popa i soula iz Memfisa stigla u Beograd

Ljudi su ovde toliko visoki da svaki put kada želim da se pogledam u ogledalo moram da se popnem na prste, objasnila je Ejmi Lavir, naglasivši da zna o čemu priča, pošto joj je koncert u Domu omladine 14. nastup pred srpskom publikom.

Ejmi Lavir ne samo da peva, već i svira kontrabas. U svojoj biografiji ima dovoljno materijala za priče koje pretvara u pesme: sa 15 godina je pobegla od kuće, predvodila je pank bend „Last minit“, bila je turistički vodič kroz studio „San“ u Memfisu, odakle su ka slavi krenuli Elvis Prisli, Džoni Keš, Džeri Li Luis, Roj Orbison i Karl Perkins, glumila je rok legendu Vandu Džekson u filmu Hod po ivici.

Uz pratnju gitariste i supruga Vila Sekstona, Ejmi Lavir je, uz pomoć Nil Jangove pesme The Losing End i sopstvene briljantne pesme Rabbit, predstavila beogradskoj publici mešavinu kantrija, tanga, bluza i džeza i priče o smrtonosnoj strasti, bekstvu od kuće, emotivnom slomu i Memfisu – „američkoj prestonici ubistava“.

Svestrana umetnica saopštila je da piše pesmu o srpskim psima lutalicama, odmah zatim se, svirajući daire, pridružila Džeku Oblivijanu.

„Komšije smo u Memfisu, ali sada prvi put sviramo zajedno“, rekla je Ejmi Lavir, dok su 49-godišnji Oblivijan i „Šiks“, uz tinejdžersku energiju i entuzijazam, 80 minuta „zatrpavali“ Klub Doma omladine lavinom rokenrola, popa i soula.

Potvrili su teoriju da je svakom rokenrol bendu potreban saksofonista. „Ako je spreman i da peva, svira na kolenima, igra i sve vreme nazdravlja publici – tim bolje“, kaže bubnjar i pevač „Šiksa“ Grem Vinčester dodajući da bubnjarski solo ne mora da uvek izazove bekstvo publike iz sale.

„Drago mi je da sam u zemlji koja poštuje bubnjeve“, zaključio Vinčester.