Imaju osam, devet decenija u džepu, a duhom su tinejdžeri

Teško žive, primanja su im mala, nisu najzdraviji, neki su i ostali sami, ali ih to ne sprečava da pevaju!

Trinaestoro penzionera koji borave u gerontološkom centru Bežanijska kosa postali su horski pevači u penziji. Niko od njih se ranije nije profesionalno bavio muzikom. Horom rukovodi 85-godišnji Živko, koji je u takođe penziji postao dirigent.

Na pitanje da li ga slušaju Živko Vasić odgovara u šaljivom tonu: „Kao đaci prvaci“.

Harmoniku svira penzioner Željko, koji je skoro slep.

„Ja sam ovde majstor za zabavu! Kad bi oni znali kakvo je treće doba, mnogi bi se udružili, ovi mladi ne znaju, a stariji neka dođu i nek nauče“, ističe Željo Pocrnić, harmonikaš.

Svi su u osmoj, devetoj, a neki i desetoj deceniji. Najstariji član hora ima 96 godina.

„Došao sam u 93. godini ovde, kakva pesma i kakvi bakrači! A sad? Sad imam sve pesme kao i ostali, i zapamtim dosta i napamet! Ima bar jedno desetak koje znam potpuno napamet“, ponosno kaže Milan Kovačić.

Osim za vežbanje memorije, pevanje u horu čini i da vreme u domu brže prođe.

„Znate šta, nama je divno, ali vreme ipak skoro prolazi. Ove aktivnosti nama toliko dobro čine da ne primetimo da je dan prošao“, navodi Sabiha Tufegdžić.

„Meni se nekad čini kao da sam zaposlena, imamo neku probu, po ceo dan, pa kad me zovu prijateljice kažu gde si ti, nema te, kao da si zaposlena“, objašnjava Dušica Stojanović.

Penzioneri su pevali i svirali na proslavi rođendana Ulične galerije, u Bezistanu, u Beogradu. Pevali su bez treme, za publiku koja je godište njihovih unuka.

I dobili veliki, zasluženi aplauz.