Preminuo Merl Hagard, ikona kantri muzike

Vest o smrti muzičara koji je u svojim pesmama opevao teško odrastanje i težak život, ali i emotivnost zbog koje postao omiljen preneli su američki elektronski mediji, a potvrdila je agencija Asosiejted pres.

Hagardov menadžer Frenk Mal rekao je AP-u da je Hagard umro od upale pluća, sa kojom se mesecima borio. Muzičar je imao zakazane brojne koncerte, ali ga je upala oba plućna krila naterala da otkaže nekoliko koncerata ove godine.

Hagard je prevazišao siromaštvo i zatvor i proslavio se svojim pesmama o odmetnicima, autsajderima, ali i istrajnom patriotizmu, opevanom u hitovima "Okie From Muskogee" ili "Sing Me Back Home".

Ovaj vrhunski gitarista, violinista, kompozitor i pevač, član Kuće slavnih kantri muzike, snimao je muziku i svoj bariton duže od četiri decenije i objavio je desetine albuma i singlova koji su stizali do vrhova top lista.

Hagard i još jedna kalifornijska kantri legenda, Bak Ovens, osnovali su šezdesetih godina čuveni zvečeći „Bejkersfild zvuk“, koji je bio u suštoj suprotnosti sa uglađenim zvukom obogaćenim gudačima koji je bio popularan u Nešvilu.

Hagard se izdigao iz bučne kalifornijske kantri scene. Prvo je snimao za lokalnog izdavača „Tali“, a onda je potpisao za „Kepitol“.

Tokom karijere je postao jedna od najvećih i najpopularnijih figura u ovom žanru muzike, pošto je proizveo 38 pesama koje su se pele na prva mesta top lista.

Decenijama je nastupao sa pratećim bendom „Strejndžers“ (Strangers). Među najveće hitove mu spadaju kontroverzna Okie From Muskogee, pesma koja je često alternativno tumačena kao reakcionarska himna dobroćudnog čoveka iz srca zemlje u postniksonovskoj eri, kao i popularne i često obrađivane balade kao što su Today I Started Loving You Again, If We Make It Through December ili Hungry Eyes.

Njegove pesme bržeg tempa, kao što su The Bottle Let Me Down, I Think I'll Just Stay Here and Drink i Working Man Blues doprinele su stvaranju prototipa kantri honki-tonk hitova iz šezdesetih ili sedamdesetih.

On je u intervjuu za „Varajeti“ iz 1999. godine opisao svoj put od lokalne senzacije do nacionalne i međunarodne zvezde snimajući za „Kepitol“.

„Imali smo tu malu etiketu u Bejkersfildu, sa kojom smo prilično dobro prolazili. Negde 1964, tako mi se čini, prodali smo više od 40.000 ploča iz našeg stana, u vreme pre interveba i svih tih sr*nja. Tada nas je pozvao 'Kepitol' i rekao 'Zar ne mislite da je došlo vreme da vam pomognemo?'“, govorio je Hagard.

„Kepitol je tada bio razočaran u sve osim 'Bitlsa'. Ništa na svetu se nije prodavalo sem 'Bitlsa'. Svaki kantri muzičar u celom je*enom svetu je upravo dobio otkaz. I onda se baš desilo da sam tokom cele te stvarno čudne 'bitlmanije' zabeležio prokleti hit“, opisao je Hagard trenutak u kome je postao zvezda.

Iako je muzički postao jedan od najznačajnih figura u kantri muzici i američkoj muzici, u privatnom životu je ređao nevolje.

U svoje dve autobiografije pisao je o mnogim brakovima i razvodima, kao i o borbi sa zavisnošću od alkohola i droge, koji su trajali i do devedesetih godina, kada je zbog zdravstvenih i finansijskih problema morao da ide na rehabilitiaciju, a Nacionalna poreska služba (IRS) mu je oduzela vlasništvo nad brojnim pesmama koje je napisao.

Od 1965. do 1974. dobio je 11 nagrada Akademije za kantri muziku, kao i četiri glavne nagrade Asocijacije kantri muzike. Osim toga, osvojio je dva Gremija, kao i mesto u Kući slavnih Gremija. U Kuću slavnih kantrija primljen je 1994. godine.

Svoju strategiju za preživljavanje teškoća kratko je sažeo u intervjuu za „Varajeti“ 1999. godine. „Mislim da ću uvek snimati muziku, zbog činjenice da pišem pesme“, kratko je rekao Hagard.