Mostra: Rodna neravnopravnost i kontroverzni reditelji

Iako su žene na čelu žirija dva ključna programa festivala, argentinska rediteljka Lukrecija Martel u glavnoj konkurenciji, i italijanska rediteljka Suzana Nikiareli u programu „Horizonti“, već na prvoj konferenciji za novinare, pitanje zastupljenosti žena među kandidatima za Zlatnog lava i ostale nagrade, izbilo je na površinu.

Martel je istakla da je broj muškaraca i žena među nominovanim rediteljima trebalo da bude izjednačen.

Pitanje rodne ravnopravnosti bilo je aktuelno još prošle godine, kada je u konkurenciji bila samo jedna rediteljka.

Časopis Holivud reporter optužio je tada selektore festivala da njihov izbor odražava „italijansku kulturu otrovne muževnosti“.

Šef Mostre, Alberto Barbera je na to odgovorio da bi za jednog režisera bilo zaista uvredljivo kada bi njegov film bio izabran zbog njegovog pola i da su filmovi birani na osnovu kvaliteta.

Još jednu kontroverzu izazvao je ulazak u konkurenciju novog filma Romana Polanskog Oficir i špijun, zasnovanog na aferi „Drajfus“ koja je u 19. veku potresla Francusku, s obzirom na to da je reditelj optužen za seksualne prestupe.

Rojters navodi da je režiser pokušao da uporedi sopstvenu situaciju sa onom u kojoj se našao Jevrejin Alfred Drajfus, artiljerijski oficir u francuskoj vojsci, koji je osuđen za izdaju i prebačen na Đavolje ostrvo, gde su francuski zatvorenici izdržavali kazne.

Afera je podelila tadašnju Francusku, jer su mnogi smatrali da je optužba bila motivisna antisemitizmom, a Drajfus je na kraju oslobođen.

Polanski, koji je pobegao iz SAD nakon što se 1977. godine izjasnio da je kriv za silovanje 13-godišnje devojčice, rekao je da su mu poznati mnogi detalji o radu tužilaštva koje je i pokazao u filmu, i da ga je to jasno inspirisalo. Francusko-poljski režiser se nije pojavio u Veneciji.

Ništa manje kontroverzno nije prikazivanje filma Američka koža Nejta Parkera, glumca i režisera koji je takođe optužen za silovanje.

Parker je dobio nagradu velikog žirija na „Sandens“ festivalu 2016. godine za film o ropstvu Rođenje nacije, pre nego što su isplivale optužbe za silovanje, a film izgubio milione nakon što ga je „Foks“ kupio za 17,5 miliona dolara.

Parker i njegov cimer sa koledža Žan Selestin su optuženi da su silovali ženu na univerzitetu kasnih devedesetih godina prošlog veka.

Parker je oslobođen, a Selestin je osuđen, ali je ta odluka potom promenjena. Žena se kasnije ubila.

Tokom Venecijanskog filmskog festivala, slavnom španskom reditelju Pedru Almodovaru uručen je Zlatni lav za životno delo.

Almodovar je u Veneciji debitovao još 1983. godine sa komedijom Mračne navike, a njegov film Žena na ivici nervnog sloma iz 1998. godine bio je među nominovanim za Zlatnog lava za najbolji film.

„Venecija je mesto gde sam se rodio kao reditelj. Za mene je to nešto jako posebno“, rekao je Almodovar.

Od Roberta de Nira do Meril Strip 

Crvenim tepihom na Lidu, pored Almodovara, prošle su i druge zvezde svetske kinematografije kao što je Bred Pit, koji će u Veneciji predstaviti naučno-fantastični film Ad astra, zajedno sa nagrađivanim rediteljem Džejmsom Grejom.

Na 76. Mostri je i Robert de Niro, ikona holivudskog filma, koji je stigao sa Džokerom, reditelja Toda Filipsa, pričom koja istražuje korene čuvenog protivnika Betmena, a u njegovom društvu je i Žoakim Feniks, koji takođe igra u tom filmu.

Tu su i zvezde Meril Strip, Geri Oldman i Antonio Banderas, zajedno sa rediteljem Stivenom Soderbergom, u čijem trileru The Laundromat, o aferi panamskih dokumenata, igraju glavne uloge.

Veliku pažnju italijanskih medija još pre dolaska na Lido, dobili su Džoni Dep i Robert Patinson, koji igraju glavne uloge u filmu Čekajući varvare, snimljenom po romanu južnoafričkog pisca J.M. Koecea o useljavanju i rasizmu, kao i Skarlet Johanson, koja igra glavnu junakinju u poluautobiografskoj drami Priča o braku, Noe Bombaša.