Mostra, između holivudskog štanda i umetničkog bijenala

Na pitanje da li je Venecijanska mostra kao deo Bijenala koji je 1932. ustanovio grof Đuzepe Volpi, postala poželjno mesto za holivudske premijere, gde ujedno počinje i sezona filmskih nagrada, odgovor nudi ovogodišnji festival.

Uprkos kritikama da najstariji filmski festival ne bi trebalo da se pretvori u platformu za naslove iz „multipleks“ bioskopa, Venecija je definitivno označena kao oskarovski predpremijerni štand.

Krenimo samo od prednastavka Betmen sage – filma Džoker sa Hoakinon Finiksom ili naučnofantastične drame Ad astra sa Bredom Pitom do čak dva ostvarenja platforme „Netfliks“ – drame Bračna priča sa Skarlet Johanson i političkog trilera Perionica sa Meril Strip. Svi su, pomalo iznenađujuće, u konkurenciji za Zlatnog lava.

„Ne znam tačno koji se filmovi smatraju blokbasterima, ta definicija je veoma široka i ponekad se prišiva i nekim velikim delima. Ne mogu da kažem da su blokbasteri filmovi koje volim ili ne volim“, kaže predsednica glavnog žirija, Lukresija Martel.

Srpskih filmova, nažalost, nema na 76. Mostri. Ali na Lido se vratio Emir Kusturica u ulozi predsednika žirija za najbolji debitanski film. Ovde je i debitovao sa Sećaš li se Doli Bel i osvojio prvu veliku festivalsku nagradu – Zlatnog lava za najbolji prvi film.

„Stekao sam kritičku distancu prema svojoj prošlosti. Godine 1981. ovde sam prvi put prepoznat na međunarodnoj sceni, a sada u ulozi onog koji traga za dobitnikom prvog Zlatnog lava, osećam se kao krivac koji se vraća na mesto zločina“, ističe Emir Kusturica, predsednik žirija za najbolji debitantski film.

Da na Mostri ipak nije sve samo Holivud, ohrabruje učešće kanadskog sinaeste Atoma Egojana, čilenaca Pabla Larena, ali pre svega Romana Polanskog koji je snimio film Optužujem. To nije ni prvi ni poslednji film o aferi Drajfus, ali je Polanski prvi reditelj koji je i sam optužen i koji je za Amerikance i dalje optuženi u bekstvu.