„Šavovi“ među 46 najboljih evropskih filmova

Bord Akademije i pozvani eksperti Đordjio Goseti (Italija), Katrin Kolšted (Nemačka), Paz Lazaro (Španija), Meri Nazari (Rusija), Edvinas Pukšta (Litvanija) i Agate Valentin (Francuska), uvrstili su srpski film među ostvarenja velikih stvaralaca poput Pedra Almodovara, braće Darden, Kena Louča, Denija Bojla, Jorgosa Lantimosa i drugih. 

U narednim sedmicama, 3.600 članova Akademije glasaće za filmove i 9. novembra na Festivalu evropskog filma u Sevilji, biće saopštene nominacije, dok je ceremonija dodele nagrada zakazana za 7. decembar u Berlinu.

„Biti u 46 najboljih filmova u Evropi već je divna stvar. Da ste me u Berlinu pitali šta bih voleo, rekao bih da bih voleo da film dobro prođe, da ga publika voli i sve što nam se desilo i u Berlinu i na drugim festivalima, jednostavno ne možete da očekujete“, rekao je Terzić.

U društvu Almodovara i Tarantina

Terzić priznaje da je sinoć imao tremu kada je izašao pred 5.000 ljudi u Ljetnom kinu "raiffaisen" u Sarajevu.

„To mi se retko dešava, ali sinoć mi nije bilo svejedno. Ušao sam četiri-pet minuta pre kraja filma, jer mi je bilo stalo da vidim kako publika diše, i kada vidite toliki broj ljudi, kako vrlo pažljivo i pomno gleda vaš film, možete biti samo srećni“, rekao je Terzić.

Tokom pola sata posle projekcije, ljudi su prilazili članovima autorske ekipe, s jedne strane srećni, a s druge potreseni onim što su videli.

„Čini mi se da priča komunicira sa publikom na jedan divan način. Ljudi su nam prilazili, zahvaljivali, želeli su da se slikaju sa Snežanom (Bogdanović). Kad god sam imao film ovde, sarajevska publika ga je odlično dočekala“, istakao je Terzić.

Kaže da je Sarajevo Film Festival prvi veliki festival kome je prisustvovao. „Prvi put kada sam se pojavio na festivalu, imali smo pičing na kome smo predstavili 15 minuta Ustaničke ulice, odmah sledeće godine smo prikazali film i dobili Srce Sarajeva. Ja nisam fan festivala, ali u Sarajevo obavezno dođem", rekao je Terzić.

Ovoga puta, njegov film je prikazan u programu "Open Air" koji obuhvata i nova ostvarenja Pedra Almodovara i Kventina Tarantina.

„Smejali smo se kada smo videli da se naš film prikazuje u društvu Almodovara i Tarantina. Prvo se pitate da li pripadamo tu, a onda kažete, zašto da ne“, rekao je Terzić.

Smatra da priča majke koja 18 godina traga za svojim detetom, za koje su joj rekli da je umrlo odmah po rođenju, u šta ona nikada nije poverovala, nikoga ne može da ostavi ravnodušnog.

„To je priča sa kojom svako može da se poistoveti, priča o malom čoveku koji se bori protiv velikog sistema, koji je pritom i nevidljiv. Pošto mi nismo ekskluzivni vlasnici te priče i pošto se to dešavalo i u drugim zemljama, onda vidite da svako sebe može da pronađe u ovoj priči, odakle god bio, a i svako može shvatiti potrebu i pravo na roditeljstvo“, smatra Terzić.

O novim projektima mu je, kaže, još rano da govori, ali dodaje da je možda najizglednije da će tema njegovog sledećeg filma biti vršnjačko nasilje.