Na Paliću „neće da budu luzeri“

Jedan od filmova o kojem se dosta govori na Paliću je slovenačko ostvarenje Urše Menart, Neću da budem luzerka, priči o 30-godišnjoj Špeli.

Glavna junakinja je diplomirala istoriju umetnosti. Radi povremene poslove. Prijatelji su joj se odselili, a ona, koja insistira da ostane u Ljubljani, ostaje bez novca, posla, prijatelja i ostaje kod roditelja.

Špelina priča je i Uršina priča i mnogih u regionu.

„Taj film je bio od nekakvih razloga da sam ostala u Sloveniji, jer sam shvatila da, u redu, teško je praviti filmove u Sloveniji. Nema ni puno novca, nema ni toliko poštovanja prema filmu kao što možda, ima ovde u Srbiji, ali mislim da je taj neki odnos ljubavi i mržnje koji imam sa Slovenijom i Ljubljanom, da iz toga mogu da nastanu neke priče“, ističe rediteljka, Urša Menart.

Dok se odmara posle rada sa oskarovcem Berijem Levinsonom na filmu Heri Haft, Miljan Kreka Kljaković, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“, kaže da što je tema filma komplikovanija njemu je izazovnija.

„Volim takve filmove, posebno filmove iz epohe koje obrađuju vreme kojega više nema. Savremeni film nije teško raditi scenografski. Tu nemate puno prostora za neku scenografsku nadgradnju i neki pravi scenografski izraz“, navodi naš cenjeni scenograf.

Smatra da je u vreme kada je radio svoje prve filmove, situacija bila mnogo lakša. Ocenjuje da smo došli do nivoa koji je nedopustiv za kulturu ove zemlje.

„Mislim da bi neko iz Ministarstva kulture, ili ko god je odgovoran, trebalo da se malo više pozabavi filmom“, dodaje Kreka Kljaković.

Na programu Festivala evropskog filma u sredu, 24. jula, su mađarski film Trezor i makedonski Bog postoji, ime mu je Petrunija. Ostvarenje Makedonke Teone Strugar Mitrevske, premijerno prikazano u Berlinu, priča je o ženi koja se bori protiv patrijarhalnih normi i priča o pojedincu koji se bori protiv sistema.