„Linija života“ posvećena je svima koji nisu doživeli svoj san

Surovost rata u središtu je Linije života, a ona gledaoca putem autentičnih crteža i pokretnih slika, zajedno sa svojim glavnim junakom, koji je maštom i umetnošću pobedio smrt i postao prvi apstraktni slikar u bivšoj Jugoslaviji, vodi u nacistički logor Mauthauzen. 

Kao svedok iz neposredne blizine, Miloš Bajić je beležio dokaze i scene užasa koje mu nisu davale mira, onako kako je jedino znao – likovnom ekspresijom. Crteže je krio u praznoj boci protivpožarnog aparata.

„Film govori o 11 miliona ubijenih ljudi u logorima za vreme Drugog svetskog rata, koji nisu doživeli svoj san, nisu doživeli svoju životnu priču. Miloš to jeste, i ovaj film jeste upravo posvećen i onima koji to nisu doživeli i ljudima koji su prošli pakao. Film je posvećen ljudima koji su bili u toj liniji života i smrti u koncentracionom logoru gde je svakoga dana pretila smrt“, ispričao je reditelj Darko Bajić.

U film su utkani i odlomci iz filmova snimljenih na super osam milimetarskoj filmskoj traci.

„Miloš je voleo film i kupio je jednu japansku kameru. Jednog trenutka kada sam ja imao desetak godina, snimili smo prvi zajednički film – i to je bio prvi eksperimentalni film u kome su igrali njegovi studenti i njegove slike. Ja sam nekako pokušao da pronađem tu liniju filma koja će govoriti o slikarskoj liniji njegovog slikarstva koje je započelo u Mauthauzenu, a završilo se u Kosmosu“, rekao je Bajić.

Serija crteža Miloša Bajića „Mauthauzen“, kao i dokumentarni film Linija života, ostaju trajno svedočanstvo iz vizure umetnika – o stradanju i zločinima u nacističkim koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu.