„Linija života“ Darka Bajića otvara ovogodišnji „Beldoks“

Publika festivala pogledaće na otvaranju dokumentarac o životu i radu rediteljevog oca, akademskog slikara Miloša Bajića. Kroz njegovu ličnu i umetničku biografiju prelama se jedno od najbitnijih razdoblja 20. veka - period Drugog svetskog rata.

Linija života je film o velikom umetniku i profesoru Milošu Bajiću, o surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora, o 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive, rade, stvaraju i oforme porodice, i o tome kako je glavni junak svojom maštom i umetnošću pobedio smrt i postao prvi apstraktni slikar u bivšoj Jugoslaviji.

Darko Bajić, profesor filmske režije na FDU u Beogradu i reditelj ovog filma, gostujući u Jutarnjem programu, ističe da je linija Miloša Bajića, linija crteža, krenula iz zloglasnog nacističkog logora Mauthauzen u kome je on tajno crtao.

„Tako je ta linija krenula odatle pod pretnjom smrti, jer da su uhvatili njega i njegove crteže bio bi streljan. Zato je to jedna priča ne samo o njegovom putu nego i o mom putu uz njega jer još dok sam imao desetak godina on mi je rekao 'kameru u ruke' i tako sam na kraju postao filmski reditelj“, objašnjava Darko Bajić.

Reditelj veruje da nam je u vremenu video igrica, u vremenu video umetnosti, potreban povratak na slikarstvo i na ono što ruka radi, jer ruka nosi ideju koja direktno komunicira sa stvaraocem.

„Zato mislim da će film biti izuzetno zanimljiv za studente umetnosti, mlade ljude koji se bave umetnošću. S druge strane, mislim da će biti zanimljiv i za filmofile, kao i za ljude koji vole zanimljive filmove“, dodaje reditelj.

Autorska ekipa filma Linija života uspela je da tokom dvogodišnjeg rada sakupi sve slike Miloša Bajića, da ih snimi u najboljoj rezoluciji i tako sačuva za budućnost.

„Pored toga imali smo sreću jer je moj tata voleo da snima. Imao je neku super osmicu i on je mnoge stvari sam snimio. Snimio je svoje drugare u „Decembarskoj grupi“, tako da imamo i njih u filmu, danas izuzetno poznate i priznate legende srpskog slikarstva“, naglašava autor.

Priznaje da je teško bilo napraviti priču o slikaru Milošu Bajiću a ne biti ličan. Takođe, nije želeo sam da presuđuje o njegovom delu, već mu je u tom smislu od velike pomoći bila monografija Save Stepanova koja će biti promovisana kada i film. Uz to, kao predložak su korišćeni i radovi mongih drugih istoričara umetnosti, potom očeve beleške i intervjui.

„Aleksa Parezanović, montažer, i ja smo se 'igrali' i uopšte nismo uspeli da napravimo klasičan dokumentarac, jer ovo je film koji ima elemente i filmskog jezika, ima i trilera, ima i ljubavne drame, ima i melodrame, ali ima i dokumentarističkih podataka o kojima se do sada nije pričalo“, navodi reditelj Darko Bajić na kraju gosotovanja u Jutarnjem programu.