Šahnazarov o filmu „Ubiti po viđenju“, Hladnom ratu, Rusiji...

Direktor „Mosfilma“ istakao je da se film Ubiti po viđenju bavi vrlo škakljivom temom za Rusiju i da se vodilo računa o svakom detalju, s obzirom na to da je reč o istinitim događajima vezanim za hvatanje čečenskog teroriste Šamila Basajeva, odgovornog za terorističke napade na civile, gerilske napade na snage državne bezbdnosti, opsadu moskovskog pozorišta i talačku krizu u Beslanu.

„Za mene kao producenta je bilo vrlo važno da podržim film o događaju iz nedavne prošlosti, a reditelj tu priču vrlo tačno prenosi uz mnoštvo detalja. Nažalost, ovde je reč o borbi protiv terorizma, koji čak poprima i nerealne dimenzije u svetu danas, tako da je ta tema vrlo aktuelna“, rekao je Šahnazarov u intervjuu Tanjugu, opisujući film Ubiti po viđenju kao realističan i akcioni.

Šhanazarov kaže da su od obilja metarijala napravili i seriju od četiri epizode, a posebno je pohvalio izvanredne glumce sa severa Kavkaza, čiji pristanak da igraju čečenske teroriste smatra potvrdom da su se stvari u Čečeniji promenile posle likvidacije Basajeva.

„Čečenija je danas bezbedan region, ali psihološki to je složen proces i neće se brzo razrešiti. Rat u Čečeniji je bio građanski rat, a takvi ratovi ostavljaju duboke rane. Sada je došla nova generacija i mislim da će rane polako zarastati, što i čečenski glumci potvrđuju svojim učešćem u ovom filmu“, rekao je Šahnazarov na konferenciji za medije.

Rat u Čečeniji, prema rečima Šahnazarova, bio je i pokušaj Zapada da oslabi Rusiju koju smatra svojim geopolitičkim protivnikom. Sineasta smatra i da je ono što se događa danas u svetu zapravo nastavak Hladnog rata, koji nije završen.

„Sada se to ne naziva Hladnim ratom, ali jeste nastavak onoga što se dešavalo pre pedesetak godina, dok je postojao SSSR. Mnogi ljudi na Zapadu ne bi da nastavljaju Hladni rat, zato se on i ne naziva tako, ali je u pitanju isti proces“, primetio je Šahnazarov, a na pitanje veruje li u mogućnost okončanja ratova, citira poslovicu: Nada umire poslednja.

Šahnazarov je u više navrata otvoreno podržao predsednika Rusije Vladimira Putina, čak je potpisao i pismo podrške njegovoj politici pripajanja Krima Rusiji, zbog čega ga u Ukrajini smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost.

„U godinama sam kada je bolje da govorim ono što stvarno mislim, nego ono što ne mislim. Ponešto žrtvuješ i rizikuješ, ali veliko mi je zadovoljstvo što mogu da govorim ono što mislim. Ako bi svako govorio i radio kako misli, to bi imalo na kraju nekog efekta. Ja tako postupam i ne mislim da time specijalno ugrožavam Ukrajinu. Za mene je ona deo moje domovine i njihov stav je za mene uvredljiv, posebno što znam da se tamo i dalje gledaju moji filmovi“, rekao je Šahnazarov.

Ukupan budžet ruske kinematografije kao troškovi snimanja prosečnog američkog blokbastera

Kaže da je film Ubiti po viđenju koštao milion i po dolara iako je sniman na zahtevnom terenu u planinama, uz korišćenje helikoptera, dronova, sa zahtevnim akcionim scenama te da bi u takav film u Holivudu verovatno bilo uloženo 20 miliona dolara.

„Budžet ruskog i američkog filma ne može da se poredi. Ukupan budžet ruske kinematografije iznosi koliko košta prosečan američki blokbaster“, rekao je Šahnazarov.

U Rusiji, dodaje, snima se samo 70-80 filmova godišnje.

„Trebalo bi bar 300 filmova godišnje da se snimi u Rusiji. Problem je što se u Rusiji stvaraoci uglavnom oslanjaju na državni budžet, a država ne može beskonačno da daje. Moji filmovi Ana Karenjina: Sećanja Vronskog i Ubiti po viđenju snimljeni su bez pomoći države i smatram da bi trebalo više da se koriste tržišni mehanizmi i tada bi se snimao veći broj filmova“, rekao je Šahnazarov.

Televizija se zato, dodaje, okrenula tržištu, zbog čega se godišnje snimi 400-500 serija.

„Početkom devedesetih u Rusiji nije bilo serija, gledali smo samo strane. Sada se prikazuju samo domaće. Možda je to sad i minus“, istakao je Šahnazarov.