Srpska premijera „Druge strane svega“ na FAF-u

Iz Amsterdama je stigla u Beograd, glavna nagrada u jakoj konkurenciji dokumentaraca iz celog sveta, za slojevit filmski jezik koji vešto spaja istorijsko i lično. Film Druga strana svega nastao je kao koprodukcija Srbije, Francuske i kanala HBO, a trijumfom na prestižnom svetskom festivalu dokazao vitalnost srpske dokumentaristike.

„Nikad ni jedan film iz regiona nije osvojio nagradu na tom festivalu i zaista mislim da je to više priča o proboju srpskog dokumentarnog filma na svetsku scenu, nego što je samo priča o jednom filmu koji je stigao tako daleko“, kaže rediteljka, Mila Turajlić.

Dok se rediteljkin višestruko nagrađivan debitantski film Sinema komunisto bavio istorijom Jugoslavije kroz vizuru kinematografije te zemlje, u Drugoj strani svega početna ideja je njen porodični stan - sedam decenija podeljen zaključanim vratima, kao simbol političkih previranja.

„Mislila sam da kroz priču o tim zatvorenim vratima i tom podeljenom stanu mogu da dam jedan drugačiji pogled na svet. Ono što se nama dešavalo uopšte kao jednoj podeljenoj zemlji koja već jako dugo ima tu neku liniju razdvojenosti koja deli naše društvo. Sticajem okolnosti osoba koja se brine o tom stanu i u kome je rasla je moja majka i film se pretvorio u jedan dijalog između mene i nje“, rekla je Turajlićeva.

A taj dijalog, kaže reditelja, nije samo porodična hronika kroz koju provejava istorija jedne zemlje, već je i suočavanje dve generacije na temu odgovornosti.

Sve to u filmu Druga strana svega potkrepljeno je arhivskim materijalom, koji je i u ulozi direktorke fotografije Mila Turajlić sa prozora, kao svojevrsne osmatračnice, beležila kamerom tokom deset godina.