Grlić: Postojala je kinematografija Žike Pavlovića

Tamo je u okviru programa festivala „Nakultiviši se“ održana tribina na kojoj su, osim Grlića, učestvovali glumac Ljubomir Bandović i pisac i scenarista Ante Tomić.

Grlić je napomenuo da je autorima bilo lakše u doba SRFJ jer je njena kinematografija bila serioznija.

„Generalno u pristupu film se mnogo pažljivije radio, za razliku od danas, kada se sve olako snima i kada vlada rijaliti šou kao dominirajuća forma. U Jugoslaviji se film radio za bioskope jer se verovalo da u trouglu autora, filma – treća strana mora biti publika. Ne verujem u art filmove koji se prave za moju mamu i četiri prijatelja. Ako potrošim četiri godine na stvaranje filma, onda želim da to ostvarenje komunicira sa nekim“, otkrio je Grlić.

Prema njegovim rečima, danas nestaje forma nezavisnog filma. 

„Televizija danas preuzima rizike eksperimentisanja i guranja granica u stvaranju novih stvari. Danas je veoma skupo staviti film u bioskope. Holivud troši dva i po puta cene filma za njegovu reklamu. To više niko ne može da prati“, kazao je Grlić.

On kaže da je tri filma radio po knjigama Dubravke Ugrešić, Borislava Pekića i Ante Tomića.

„Dubravka Ugrešić je napisala knjigu 'Štefica Cvek u raljama života'. Pitao sam je da to radimo zajedno scenario a ona mi je kazala da joj ne pada napamet. Na kraju smo ipak zajedno radili i napravili smo film koji je potpuno različit od knjige, a koji je zadržao njen duh“, kazao je Grlić.

Priznati dramski pisac i scenarista Ante Tomić je napomenuo da ne učestvuje u snimanju filmova i da nema želju da sazna kako to što napiše postaju slike.

„Nikada sebe nisam prepoznao u nekom sistemu kinematografije. Taj sistem je uvek povezan sa državom, a ja ne želim da se družim sa državom. Meni je stalo da uspostavim komunikaciju sa ljudima i ja ne volim art priče i beskompromisne autore, koji ne povlađuju publici. Volim kada uspem da ispričam ljudima priču, neku svoju muku ili veselje“, naveo je Tomić.

Istakao je da je jedini cilj autora da odgovori sebi – zašto ja ovo pričam i kome ja ovo pričam.

„O tome kako će ta priča biti distribuirana, gde će se ona prikazivati i koja će biti cena toga, odlučuju neki drugi ljudi. To i treba da bude tako“, dodao je Tomić.

Za njega je neverovatno što svi kada pročitaju neko njegovo delo odmah kažu – ovo je gotov film.

„Treba mnogo truda da se ta priča iz papirnatog medija pretvori u film. Ono što je dobro u književnoj priči, dobro je i u filmskoj priči, i obrnuto“, otkrio je Tomić.

Ljubomir Bandović je naglasio da je važno da autori i interpretatori iznesu iz sebe to što kulja, što ih žulja, što gori... 

„Danas je moderna tehnologija dovela mlade ljude u priliku, ma u milion prilika da rade, da stvaraju svakakve forme, kratke, dokumentarne... Ovde se ljudi sećaju nekog vremana kada je postojala jugoslovenska kinematografija, a treba svojim odnosom prema profesiji da postave dibinu, visinu toga što rade. Onog momenta kada su postavili cenu na neko umetničko delo, sve je krenulo naopako“, rekao je Bandović.