„Da je Bregzit film, bio bi triler koji je mogao da se i ne snimi“

„Zaista nam je srce slomljeno“, otkrila je britanska producentkinja Elizabet Morgan Hemlok, koja sa jednim iranskim režiserom radi na dokumentarnom filmu o obaveštajnim službama, prenosi agencija AFP.

„Već 20 godina putujem po Evropi, bilo da su to Kanarska ostrva u Španiji, ili Berlinski filmski festival. Postoji zabrinutost jer se zakoni menjaju i onda sve postaje složenije nego što već jeste. Sada ćemo biti odsečeni od kolega iz kontinentalnog dela Evrope“, dodala je Britanka.

Producenti i svet kinematografije najviše strahuje od posledica pojačane kontrole migranata po filmsku industriju koja je sada otvorena za ceo svet, kao i od ograničenja u pristupu fondovima EU.

Velike investicije su poslednjih godina omogućile finansiranje uspešnog britanskog filma Kraljev govor Toma Hupera koji je 2011. dobio Oskara, i filma Kena Louča Ja, Danijel Blejk, prošlogodišnjeg dobitnika Zlatne palme na Kanskom festivalu.

Britanska filmska industrija novac pretežno dobija iz inostranstva, i to čak 86 odsto, po podacima britanskog Instituta za film. U poslednjih godinu dana, britanska kinematografija je dobila 2,2 milijardi evra za finansiranje projekata.

Mnogi strahuju od nepredvidvih posledica izlaska Velike Britanije iz jedinstvenog evropskog tržišta u slučaju da pregovori Velike Britanije i EU ne budu uspešni, što bi bio „tvrd Bregzit“ (Hard Brexit).

Evropski producenti već pokazuju neku distancu u saradnji sa britanskim kućama jer su još nejasne posledice istupanja Velike Britanije iz Evropske unije.

Nemački producent Jens Mojrer izjavio je da dobija savete od saradnika iz sveta da izbegava poslove sa Britancima. „Ne želimo da kaznimo Veliku Britanija. To nije lepa vest ni za koga“, rekao je Mojrer.

Pravni analitičari su naveli da koprodukcije zasad ne bi trebalo da budu ugrožene nekim novim zakonskim merama.