„Rekvijem za gospođu J.“ je bunt protiv apsurda koji živimo

Mislim da je Berlinski filmski festival najbolja moguća odskočna daska za to da film bude promovisan. To je jedan od tri najveća festivala, pored Kana i Venecije, tako da osećam jednu vrstu zadovoljstva i ponosa, ali to nije samo lična stvar. Film je kolektivna umetnost i bez kolega sa kojima sam radio, ne bi došao do Berlinskog filmskog festivala, rekao je Bojan Vuletić Tanjugu.

Autor je istakao da film Rekvijem za gospođu J. ima univerzalnu temu s ozbirom na to da se bavi depresijom kao nečim što je nakon svih kriza dosta časta pojava i smatra da je i to jedan od razloga što je prepoznat od strane selektora programa „Berlinala“.

„Moja očekivanja su da će film biti dobro prihvaćen u Berlinu, jer smo se trudili da napravimo jako autentičnu, ličnu priču i svako od nas ima sigurno jedan deo sebe u toj storiji“, naglasio je reditelj.

Priča ostvarenja je, kako je objasnio Vuletić, njegova lična reakcija na ono što trenutno živimo.

„Kada posmatrate sve što se dešava u ovoj zemlji, umetnik mora da ima neki stav i rekaciju. Mislim da je to osnovna uloga umetnosti da reaguje, provocira, tako da je u tom smislu priča nastala kao bunt protiv apsurda koji živimo, za koji smo mi delimično odgovrni, ali u kome mali obični čovek teško može da opstane i da se suprostavi“, rekao je reditelj koji je pažnju privukao svojim debitanstkim ostvarenjem Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem.

„Zbog toga film ima crni humor. Iako se bavi ozbiljnom temom, on je po žanru crna komedija. Mislim da teške teme mogu lakše da se progutaju kada su začinjene malo humorom. Nije to samo neka moja odluka, mislim da je i takav odnos prema životu. Tužno bez strašnog ne ide, smešno bez tužnog ne funkcioniše. Da bi nešto bilo više smešno, treba da ima i tugu. Takav je život, na kraju krajeva“, istakao je Vuletić.

Autor kaže da nade uvek ima, ali da je za neke nažalost nada smrt.

„Mislim da se nada krije upravo u najjednostavnijim i najbazičnijim međuljudskim odnosima. Mi kada zaboravimo jedni na druge, neće nam više pomoći ni zakon, ni šalter, ni novac, ništa. Ono što nas pokreće da preživimo jeste empatija, razumevanje i da te neko na kraju krajeva makar sasluša ako ne može već da ti pomogne“, istakao je reditelj.

Vuletić je rekao da se trudio da izbegne opšta mesta oslikavajući probleme današnjeg društva.

„Trudio sam se da u celom tom putešestviju, koje ona prolazi pokušavajući da overi zdravstvenu knjižicu da bi se samoubila, da svim ljudima i preprekama na koje nailazi, dam neku ljudsku notu. Duboko verujem da ne postoje kompletno zli, ni kompletno dobri ljudi. Moj odnos prema društvu je takav. Da bi preživeo moraš da imaš malo snage, da nastaviš da se boriš i onda će se uvek naći neko ko će ti pomoći“, objasnio je scenarista i reditelj ostvarenja Rekvijem za gospođu J.

Vuletić naglašava, pak, da je njegova kritika usmerena protiv „svih stvari koje su konglomerat tog tranzicijskog mulja iskombinovan sa starim socijalističkim sistemom, koji nije potpuno rasformiran, i onog najgoreg iz liberalnog kapitalizma koji smo oberučke usvojili, i napravili muljotinu u kojoj ljudi ne mogu da se snađu“.

U filmu, koji će srpsku premijeru imati na predstojećem Festu, igraju pored Mirjane Karanović, i 13-godišnje Danica Nedeljković, Jovana Gavrilović, Vučić Perović, Srđan Žika Todorović, Boris Isaković, glumci iz Novog Sada Radoje Čupić i Draginja Voganjac, Valčor Kamarašev iz Bugarske i drugi.

Budući da je film sniman u koprodukciji sa Bugarskom, Makedonijom, Francuskom i Rusijom, Vuletić očekuje nakon Festa premijere i u tim zemljama.

„Film će onda nastaviti da živi festivalsko-bioskopski život na koji ja nemam puno uticaja. To je kao dete koje kada odraste i vi ga date u zabavište na milost i nemilost vaspitačicama. Moje je samo da ga kontrolišem da se ne razboli i razmazi“, zaključio je Vuletić.