Počinje 10. „Kustendorf“

Na konkurs 10. „Kustendorfa“, koji počinje danas, stiglo je bezmalo 500 filmova studenata i mladih autora iz čitavog sveta, a selektori Maja Kusturica, Svetolik Mića Zajc i Marko Milosavljević odabrali su 22 kratkometražna ostvarenja autora iz 19 zemalja, koji će se takmičiti za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

„Teško je izneti opšti utisak o svim filmovima prijavljenim na konkurs zato što se oni međusobno veoma razlikuju po sadržaju, produkcionim okolnostima i sredstvima kojima se služe. Među 500 filmova bilo je i amaterskih produkcija snimanih kamerama mobilnih telefona, ali i velikih i skupih filmova sa brojnim lokacijama i masovnim scenama“, navode Maja Kusturica i Marko Milosavljević.

Na programu 10. izdanja festivala biće 20 igranih i po jedan dokumentarni i animirani film, koji su se, prema rečima selektora, izdvojili po upečatljivom doživljaju sveta i veštini u korišćenju filmskih sredstava.

Kusturica i Milosavljević su primetili i da je usamljenost dominantno osećanje u doživljaju sveta mladih filmskih autora širom sveta, dok je u žanrovskom i tematskom smislu selekcija poprilično raznovrsna.

„Unutar selekcije postoje blokovi filmova za koje se može reći da su povezani. Na primer, ozbiljna komedija Džou Džou Lam Otplutaj, otplovi ispituje pitanje ličnog identiteta u svetu u kom su globalne migracije činjenica. Globalne migracije su i uslovnost za dramu Alija Asgarija i Farnuš Samadi Tišina, koja kroz situaciju izbeglištva u stranoj zemlji i kulturi donosi ličnu i tragičnu priču“, ističu selektori.

Ima nekoliko filmova čija je inspiracija „onirička“, gde se materijalna stvarnost filmskih junaka zamenjuje drugačijim doživljajem sveta, kao što su Celo nebo stane u oko mrtve krave Franciske Alegrije ili Pre sna bugarskog reditelja Nikolaja Todorova, gde filmski junaci materijalni svet menjaju magičnim svetom šume.

Film Uznesenje portugalskog režisera Pedra Peralte je film inspirisan religijskim motivima, ambiciozno zamišljen kao apokrifna priča iz života sveca, dok sa druge strane ostvarenje Lulu u stvarnom životu polazi od aktivističkog pristupa i poznate teme o vršnjačkom nasilju, a postaje punokvrna drama o odrastanju, kombinujući pri tom igrane i animirane sekvence, ispričali su selektori.

Tema nasilja, navode dalje Kusturica i Milosavljević, sasvim je drugačije tretirana u filipinskom filmu Sandra, kao deo obreda prelaza i način za ostvarivanje bliskosti.

Mladi režiseri, prema rečima selektora, koriste uslovnosti klasične filmske estetike da ispričaju svoje priče, te tako film Saše Karanovića Oj, Krajino, izveden u jednom mizankadru, govori o poniženom radniku.

„Zanimljive su i kulturne specifičnosti. Dadija je nepalski film koji tematizuje odustajanje od života na selu, temu koja nam je poznata, ali iz perspektive kulture drugačije od naše. Uzori na koje se mladi autori ugledaju su različiti. Ivan Bakrač se u filmu Maleš istovremeno služi elementima kemp estetike i magijskog realizma“, primetili su selektori.