U Srbiju stižu velike filmske produkcije, nedostaju kadrovi

Na panelu, koji je organizovao „Danas konfrens senter“ (Danas Conference Center) učestvovali su direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić, član Američke akademije filmskih nauka i umetnosti Dan Tana, direktor filmskog studija „Pink films internešenel" Igor Turčinović i Saša Borojević, jedan od osnivača srednje škole „Artmedija“, koja obučava filmski kadar.

Turčinović je istakao da je od stupanja na snagu Uredbe posao „buknuo“ i da su počeli da dolaze ozbiljniji producenti, poput kuće „Vorner bros“ koja će za snimanje pilot-epizode serije Kripton potrošiti 9,5 miliona dolara.

„Ako prođe pilot-epizoda, 'Vorner bros' će potrošiti u Srbiji čak 100 miliona dolara i na to još dva i po puta više u restoranima, hotelima, tržnim centrima“, podvukao je Turčinović, naglasivši da je sa serijom Kripton Srbija, sportskim žargonom, ušla u Ligu šampiona.

Konstatovao je manjak kadra i skrenuo pažnju na problem što studenti danas, nakon završetka fakulteta, prvo pitaju za honorar i radno vreme, te naglasio da je neophodno objasniti im da se počinje sa donošenjem kafe i učenjem posla i da ne mogu svi odmah da budu direktori fotografije i producenti.

Turčinović je rekao da sa velikim produkcijama u Srbiju dolaze i velike zvezde poput glumca Ramija Malika, koji trenutno boravi u Beogradu, a igra u rimejku čuvenog filma „Papilon“, čije je snimanje u srpskoj prestonici prethodnih dana završeno.

Konstatovao je da Srbija u Mađarskoj i Bugarskoj ima jaku konkurenciju kada je snimanje stranih filmova u pitanju, i rekao da je potrebno razviti i infrastrukturu i povećati broj studija, ali i dodao da njihov studio u Šimanovcima može parirati bilo kom u ovom delu Evrope.

Dan Tana je izrazio zadovoljstvo što je Srbija konačno počela da daje poreske olakšice za snimanje stranih filmova i izneo podatak da se od 100–120 holivudskih filmova, koliko se snimi godišnje, svega 20 zaista snima u Holivudu, a ostali u Njujorku, Meksiku, Kanadi, koji čak ulažu novac da bi se snimalo kod njih.

Podsetio je da je Rejfu Fajnsu svojevremeno obećano da će mu se deo novca od snimanja vratiti, što se nije dogodilo, ali ipak slavni glumac je mnogo puta pohvalio Srbiju, njene ljude i izrazio želju da tu ponovo snima.

Dan Tana je rekao i da je problem u Srbiji postojanje previše komisija koje odlučuju o snimanju filmova i dodao da je za to u Njujorku zadužen samo jedan čovek.

Otkrio je da Beogradu nedostaje teren za golf, jer svi ljudi iz sveta filmske industrije igraju golf, a i sam je najaveći deo poslova završio na terenima za golf.

Dan Tana je naglasio da je film do pre 20 godina bio najveći izvozni proizvod Amerike, danas je to oružje, ali film je odmah na drugom mestu.

Na to se nadovezao Borojević, koji je naglasio da je film najbolji način da se u svet pošalje slika Srbije i pomenuo da Rusi i Kinezi žele da snimaju u našoj zemlji.

Jevtić je rekao da je ovogodišnji budžet od četiri miliona evra predviđen za filmske projekte potrošen, za sledeću godinu su tražili više, a raspoređuje se po principu: ko se prvi javi, taj prvi dobija.

Uredbom o poreskim olakšicama izjednačena je srpska i inostrana kinematografija, a subvencije se daju i za snimanje reklama, što ima još samo Južnoafrička Republika.

Veliko interesovanje, prema Jevtićevim rečima, vlada za postprodukciju, dok Turčinović kaže da je to „zlatni rudnik“, s obzirom na to da se koristi malo resursa, a sliva se mnogo novca.