Zašto činimo dobra dela

Centar za velikodušnost

Postoji moždana regija koja se posebno aktivira kada činimo dobro drugim ljudima i koja je aktivnija kod onih ljudi koji su sposobni za iskazivanje empatije.

Dr Patriša Lokvud, vođa istraživanja, objasnila je da su prosocijalna ponašanja ona od kojih drugi ljudi imaju koristi. Iako je takvo ponašanje osnovni aspekt ljudskih interakcija, društvenog povezivanja i zajedništva, veoma malo se zna zašto ljudi uopšte čine dobra dela. Do sada se ono jednostavno objašnjavalo pojmom empatija i shvatalo kao sposobnost za razumevanje tuđih osećanja. 

Kako ugoditi sebi i drugima

Da bi se bolje razumelo na koji način ljudi uče da pomažu drugima, uključen je, radi poređenja, i model učenja onih ponašanja koja donose ličnu korist. Pretpostavka je da ljudi najbrže i najlakše nauče kako samima sebi da ugode.

Angažovani su dobrovoljni ispitanici. Korišćen je aparat za magnetnu rezonancu da bi bio identifikovan upravo onaj deo mozga koji je angažovan za nalaženje najboljih načina za pomoć drugima.

"To je određeni deo korteksa koji se aktivira samo kada tražimo rešenje da pomognemo drugima i posebno je usmeren ka boljitku drugih ljudi. Ta regija mozga pokazuje značajno viši nivo aktivnosti kod onih ljudi koji sebe smatraju sposobnim za empatiju nego kod onih koji smatraju da nisu posebno osetljivi na osećanja i potrebe drugih. Uočeno je da iz te moždane regije stižu brojni signali tokom onih aktivnosti od kojih samo drugi imaju korist" objasnila je dr Lokvud.

Empatija i velikodušnost

Ovo je prvi put da je otkriveno koji konkretan moždani proces je odgovoran za učenje prosocijalnog ponašanja. Taj proces je od ključnog značaja za razumevanje onog što povezuje empatiju i velikodušnost. Sada je moguće bolje razumeti i šta je to što je krenulo naopako kod onih ljudi koji pokazuju antisocijalna ponašanja i bezobzirnost prema potrebama drugih ljudi.