Ken Louč za RTS: Siromaštvo, tamna strana našeg društva

Uprkos tome što je britanski veteran i kanski pobednik 2006. godine Ken Louč pre dve godine nakon prikazanog filma Džimijeva dvorana u Kanu izjavio da je to njegov poslednji igrani film, na svu sreću se predomislio.

Dugotrajnim ovacijama i kritika i publika nagradila je njegovo 50. ostvarenje u karijeri Ja, Danijel Blejk.

Sa osećajem za posmatranje i analizu nepravde, probleme radničke klase, sredine socijalno ugroženih ljudi, politički aktivista i levičar novim filmom snažnije nego ikada ukazuje na to da živimo u nemoralnom svetu u kome su razlike između bogatih i siromašnih sve veće.

Univerzalna priča o ljudima koji se bore za opstanak ponovo je polazište u vašem filmu. Zbog čega vas ta tema konstantno intrigira?

„To je situacija koja je poznata mnogima, ali niko ne govori o njoj. Gledano kroz film ljudi o tome ne govore. A stotine hiljada ljudi je ozbiljno siromašno. Statistika je strašna. Broj domaćinstava koja se suočavaju sa nedostatkom hrane i grejanja i moraju da biraju hoće li da se greju ili da jedu je ogroman“, objasnio je slavni reditelj u ekskluzivnom intervjuu za RTS.

Junak filma Ja, Danijel Blejk je 59-godišnji stolar, kome nakon srčanog udara doktor zabranjuje da radi.

Tokom posete socijalnoj službi, suočava se sa biroktratijom koja mu objašnjava kako je ipak sposoban na rad i da nema pravo na žalbu, kao ni na pomoć. Sukob malog čoveka i države, unapred je osuđen na njegov poraz.

Gde ste započeli istraživanje birokratije u Velikoj Britaniji, koja je u fokusu filma?

„Išli smo u različite gradove, upoznavali ljude. Najpre o smo naišli na mladića, koji je živeo u jednoj sobi koju mu je obezbedilo dobrotvorno društvo. Imao je madrac na podu, frižider mu je bio prazan. Kad smo ga pitali kad je poslednji put gladovao, rekao je da je četiri dana proveo bez hrane. Naći ćete takve ljude u svakom gradu u koji odete“, istakao je Louč.

Da li snimate filmove u nadi da će doprineti promenama u društvu?

„Mislim da to nije jednostavno. To je ipak samo film. Film nije proglas. Najviše što može postići jeste da malo uznemiri, da ostavi ljude ljute ili tužne. A šta će ljudi s tim uraditi, njihova je odluka“, objasnio je proslavljeni sineasta.

Sve što se događa Loučovim junacima mnogi ljudi preživljavaju u savremenom svetu i zato je autor odreagovao jednostavnom potresnom pričom o pravu na elementarno dostojanstvo.

Posle ciklusa filmova posvećenih Kenu Louču na RTS-u, možda najsnažnije i najemocionalnije delo angažovanog sineaste Ja Danijel Blejk, takođe će se naći na programu RTS-a.