Lepo vreme budi i medvede na Tari iz zimskog sna

Mrki medved je, najkrupnija evropska vrsta zveri i spada u najkrupnije predatore na Zemlji. Nekada je bio široko rasprostranjen u Srbiji, ali je zbog nekontrolisanog lova sada ugrožena vrsta. U Rusiji, Rumuniji i Finskoj je zaštićena vrsta i zabranjen je lov.

Prošlog leta je uhvaćen i čipovan medved koji je dobio ime Miloš, a u međuvremenu smo dobili i Zorana. Vođa tima je bio profesor Biološkog fakulteta, dr Duško Ćirović, gost Jutarnjeg programa.

„Prošlog leta smo uhvatili dva medveda, ali drugi, Miša, nije bio naročito kooperativan i skinuo je ogrlicu već posle nekoliko sati. U suštini, problem sa tim krupnim medvedima je što oni teže preko 200 kilograma i obim njihovog vrata je sličan obimu glave i lako skidaju ogrlice“, objašnjava profesor Ćirović.

Ogrlice pre svega daju podatke o pozicijama na kojima se medved nalazi. One su konfigurisane tako da se dži-pi-es uređaj uključuje svakih sat vremena i svakih sat vremena se prati njegovo kretanje. Na osnovu tih podataka dobija se veliki broj informacija o životu medveda. Zna se kolika mu je teritorija, zna se kuda se kreće, koja su mu najvažnija staništa, znaju se koridori kojima se prebacuje. Dobijaju se podaci i o njegovom ponašanju.

„Recimo, medved Zoran koji je markiran na Tari nije u dubokom zimskom snu. Koristi ove tople dane i izlazi na osunčane stene da se sunča, kako mi to kažemo, da upije energiju tokom hladnih zimskih dana. Inače, nije neobično da u našim uslovima medvedi budu aktivni tokom čitave zime i upravo se spremamo da krenemo u ozbiljnu analizu zašto medvedi kod nas ne spavaju. Biće uključene i različite klimatske varijable i stanišne varijable kako bismo uspeli da nađemo odgovore zašto nekih godina medvedi spavaju, a nekih ne. Koji to medvedi češće ne spavaju i tako dalje“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Iz literature je poznato da mužjaci češće bivaju aktivni tokom zime. Dešava se da se probude, šetaju neko vreme, pa da se vrate u brlog, kao što trenutno radi medved Zoran. Mada se on ne šeta, već samo izlazi ispred brloga da se sunča, dodaje profesor. Ali to zavisi od više različitih faktora, kako od vremenskih prilika, dostupnosti hrane, od toga kako su se pripremili za zimu, to jest kakvo je bilo kasno leto i rana jesen i tako dalje.

Poslednje konfiguracije ogrlica koje su korišćene u Nacionalnom parku Tara za praćenje medveda, s obzirom na to da tehnologija stalno napreduje, mogu da ostanu na medvedu oko tri godine, a realni potencijal im je da dostave oko 20.000 podataka o njihovom kretanju.

Medvedi iz Srbije rado putuju u Bosnu i Hercegovinu

„Medvedi sa Tare najviše komuniciraju sa medvedima iz Bosne. Samo dva medveda od dvadeset i jednog obeleženog nikada nisu bili u Bosni. Granicu prelaze najčešće mladi medvedi u proleće kada je sezona parenja i tako izbegavaju krupnije medvede koji u konkurenciji za ženku teraju te mlade i umeju da ih napadnu i povrede. I da bi izbegli povređivanje oni se udaljavaju na neka sigurnija područja“, napominje profesor.

Procene su da u Bosni ima 400, neki čak kažu i 600 medveda, a neke najoptimalnije procene za Srbiju su oko 100 do 120 medveda. Moraće još mnogo da se radi na oporavku ove vrste kod nas, smatra gost Jutarnjeg programa.

Još puno posla na zaštiti medveda u Srbiji

„Pre svega moramo što više da saznamo o životu medveda kod nas da bismo te podatke iskoristili i na planu njihove zaštite. Da poznajemo kretanje, stanišne preferencije, reproduktivnu uspešnost, ali i konflikte sa lokalnim stanovništvom. Nažalost, medved izgleda kao simpatična životinja, ali ume da napravi štetu lokalnom stanovništvu koje deli te prostore sa njim. Tim štetama se mora upravljati. Moraju se naći neki mehanizmi i odgovori da se smanje, spreče ili da se tim ljudima kompenzuje šteta kako bismo omogućili zajednički suživot ljudi i medveda na prostorima Srbije“, ističe profesor Duško Ćirić.

Planovi za budućnost su pre svega usmereni na obezbeđivanje fondova i finansijskih sredstava za markiranje makar još jednog medveda, i to medveda Miloša koji jedini dolazi na hranilište na Jadovniku. Ogrlica treba da mu otpadne na jesen ove godine i bilo bi dobro da bude ponovo markiran i na taj način bi se dobili podaci od šest godina u kontinuitetu, što bi bio jedinstven primer u ovom delu Evrope.