Kako da izračunate da li ste vi i vaš pas vršnjaci

Pronalaženje tačnog metoda za poređenje starosti ljudi i pasa uopšte nije jednostavno, ali tim istraživača je razvio formulu, koja se ne zasniva na nekim proizvoljnim pokazateljima, već na promenama koje se dešavaju na DNK tokom vremena.

Metod koji je ovaj tim koristio zasniva se na epigenetskom mehanizmu koji se naziva metilacija. Tokom procesa starenja, kako ljudi, tako i domaćih pasa (Canis lupus familiis), molekulima DNK se pridodaju metilne grupe, koje mogu uticati na aktivnosti pojedinih segmenata DNK, bez da narušavaju sam DNK molekul.

Ovi procesi imaju svoju funkciju, ali se mogu koristiti i za određivanje starosti. To se naziva epigenetski sat.

Na čelu sa genetičarima Tinom Vang i Trej Ajdeker sa kalifornijskog Univerziteta u San Dijegu, istraživači su pokušali da uporede epigenetski sat ljudi sa epigenetskim satom pasa. Životni vek pasa varira od šest do sedam godina kod krupnijih rasa, kao na primer mastifa, pa do 17, 18 godina kod čivava. Uprkos ovim varijacijama, svi psi pokazuju sličnu razvojnu fiziološku i patološku putanju.

Određena rasa nudi snažnu homogenost genoma, što pevećava šansu za prepoznavanje genetskih faktora povezanih sa kompleksnim osobinama, uključujući i starenje. Zato se tim u ovoj studiji opredelio za rasu labrador retrivera.

Podatke dobijene analizom pasa, uporedili su sa dostupnim podacima o metilaciji DNK dobijene iz uzoraka od 320 ljudi starih između jedne i 103 godine, i uzorcima od 133 miševa. Naučnici su ciljano sekvencirali karakterizaciju metiloma kod 104 labrador retrivera starosnog raspona od 16 godina.

Poredeći sa ljudskim metilomima utvrđeno je da odnos u pogledu starosti između pasa i ljudi nije linearan. Najveća sličnost je postojala kada se uporede mladi psi i mladi ljudi, a stariji psi i stariji ljudi.

To podudaranje epigenetskih satova omogućilo je timu da dobije formulu za izračunavanje 'ljudske' starosti pasa: ljudske_godine = 16ln(godine_psa) + 31.

Dakle, potrebno je pomnožiti prirodni logaritam starosti psa u godinama (postoji kalkulator za određivanje prirodnog logaritma) sa 16, a zatim dodati 31. Tako se dobija starost psa u „ljudskim godinama“.

Pomoću ove formule, određene starosne dobi su se vrlo dobro podudarale. Otkriveno je da pas star sedam nedelja korespondira sa bebom od devet meseci, što je period kada i bebama i štencima izbijaju zubi. Takođe, po ovoj formuli poklapa se i prosečna dužina života koja za labradore iznosti 12, a za ljude 70 godina.

Međutim, postoje određeni periodi u životu pasa i ljudi kada se starost ne poklapa. Psi prolaze kroz pubertet i postaju polno zreli mnogo brže od ljudi, tako da se u tom periodu od adolescencije do srednje dobi starosno uopšte ne poklapaju. Recimo, labrador od pet godina po ovoj formuli ima 56 ljudskih godina, ali pošto metilacija kod pasa vremenom usporava, ljudi mogu da ih sustignu.

Pored toga, postoji i taj problem što različite rase pasa različito stare. Zbog toga verovatno nikada nećemo moći da utrvdimo jedinstvenu formulu, ali i ovako neprecizna formula, zasnovana na epigenetskom satu, je mnogo pouzdanija, nego prosto množenje sa sedam.