Da, tiranosaurus reks je mogao da smrvi automobil

Istraživači su u novom istraživanju utvrdili da je tiranosaurus reks imao rigidnu lobanju, poput današnjih krokodila i hijena, pre nego fleksibilnu kakvu imaju ptice i većina drugih gmizavaca.

To mu je omogućavali da bespomoćni plen zagrize silinom od sedam tona.

„Najveća silina koju smo utvrdili da mi zagrižaj t-reksa imao je 64.000 njutna, odnosno oko 7,1 tone“, kaže Ijan Kost, predvodnik nove studije.

Najsnažniji zagrižaj od današnjih životinja ima estuarski krokodil sa 16.460 njutna – oko 25 odsto snage tiranosaurusa.

Naučnici su prethodno pretpostavljali da je lobanja tiranosaurusa reksa (1,8 metara dugačka i 1,2 metra visoka) imala savitljive zglobove.

Nekim životinjama je potrebno da imaju mogućnost da delove lobanje pokreću u drugačijim pravcima istovremeno i nezavisno od vilice. Primera radi, zmije koje gutaju plen u celini ili ptice koje jedu biljne plodove neobićnih dimenzija.

Paleontolozi su prvobitno postavili hipotezu da je tiranosaurus imao pokretljive zglobove u lobanji, ali Kost kaže da se to ne slaže sa onime što je utvrđeno kod modernih predatora, poput krokodila i hijena, koji imaju nasnažnije zagržaje od današnjih životinja. Lobanje krokodila i hijena su veoma rigidne, sa veoma malo pokretljivih delova.

Nova studija pokazala je da vilica, poput one koju imaju papagaji ili gekoi, ne bi funkcionisala ni izbliza tako dobro na tiranosaurusu reksu.

„Utvrdili smo da se lobanja ti-reksa ne bi uopšte dobro pokazala ukoliko bi omogućavala veliku pokretljivost. Ptice i gušteri imaju veći pokretljivost, ali manju stabilnost“, objašnjava Kejsi Holidej, koautor studije.

Manje stabilnosti i veća pokretljivost ograničavaju silinu kojom životinja može da zagrize.

Mark Norel iz američkoj Prirodnjačkog muzeja opisuje tiranosaurusa reksa kao vrhunskog predatora, jer je imao retku sposobnost da zagrize, pregrize i delimično svari kosti.

Paleontolozi znaju to analiziranjem fosilizovanog izmeta, u kojem su pronađeni delići kostiju, nagriženih želudačnom kiselinom.

Ijan Kost objašnjava da mu je rigidna struktura lobanje omogućavala da pregrize kost, a da bi sa toliko silinom bilo sasvim moguće i da smrvi automobil, kao što je prikazano u film Park iz doba jure.