Kako reciklažni materijal može da leči

Prosta je računica - u jedan kilogram plastičnog otpada ulazi oko 22 flaše, cena plastičnog otpada varira od 15 do 18 dinara, tako da dolazi se do milionskog broja flaša, u tonama to je negde između 70 i 80 plastičnog otpada koliko je prerađeno u Paraćinu, a kada bi se to stavilo sve na jedno mesto zatrpali bismo jedan grad, započinje priču specijalista urgentne medicine dr Ivan Božinović, gostujući u Jutarnjem programu.

„Mi smo kao država još na početnom nivou kada je u pitanju otpad koji se reciklira. Za sada se rade samo flaše jer brzo mogu da se prerade, ali i drugi otpad može da se obradi“, navodi dr Božinović i ističe da je stvorio ideju da od bilo kog otpada da se kupuje medicinska oprema kako bi se pomoglo zdravstvu u Paraćinu.

Otpad je svuda oko nas - pored puta, u njivama, pored reka i u njima... 

„Kada vidimo novčić mi se sagnemo i uzmemo ga. Mi smo odlučili da se savijemo i uzmemo plastični otpad i da ga preradimo i time radimo šest ili sedam stvari - edukujemo ljude da rade primarnu selekciju otpada na kućnom pragu, što je jedan od uslova za pristup Evropskoj uniji. Drugo, više se ne baca i ne zagađuje životna sredina. Naučili smo nečemu mlade, sačuvali smo neke resurse i dobili smo novac koji smo iskoristili da kupimo opremu koju smo iskoristili za preglede tog stanovništva koje je započelo akciju“, objašnjava dr Božinović.

Dr Ivan Božinović je najpre dobio podršku članova porodice, zatim prijatelja i rodbine, da bi se akcija proširila na 10.000 ljudi koji svakodnevno brinu o reciklaži.

„Pokrili smo tridesetak odsto stanovništva Paraćina, a naš cilj je da se što više ljudi uključi. Postavio sam mnogo visok cilj, to je nabavka skenera“, otkriva dr Božinović i dodaje da za kupovinu tako skupog aparata neophodno je da se uključi ceo grad i kontinuitet u prikupljanju otpada – da nijedan papir, karton ili flaša ne budu spaljeni već iskorišćeni.