Loš odnos prema prirodi neminovno donosi zdravstvene probleme

Gost Beogradske hronike, profesor dr Goran Milašinović, lekar i pisac koji je autor knjige sa sličnom tematikom, smatra da bez obzira da li je ova infomacija tačna ili ne, mi već živimo u ozbiljno narušenom ekološkom sistemu.

„Sama ta vest se uklapa u celokupan problem koji postoji, a to je pre svega, uništavanje prirode i negativan uticaj koji ostavljamo na našu planetu. Zna se da smo pre dva dana ušli u ekološki dug. Potrošili smo sve što naša biosfera može da obnovi. Ušli smo u dug za buduće generacije i ako tako nastavimo, uništićemo potpuno sopstvenu planetu“, smatra profesor Milašinović.

Zahvaljujući našem naglašenom antropocentrizmu, tome što verujemo da možemo da radimo šta god poželimo, po mišljenju gosta Beogradske hronike, izgubili smo potpuno osećaj bilo kakve odgovornosti prema prirodi.

Činjenica je da su najveći zagađivali industrijski kompleksi, vojna industrija posebno, ali i pored toga, svako od nas može da uradi po nešto i zaštiti svoju planetu da budućim generacijama ostavi bar istu onakvu kakvu smo mi nasledili od prethodnih generacija, apeluje dr Milašinović.

„Svedoci smo i toga da novi način života, hrana koju sada jedemo, voda koju pijemo, stil života koji vodimo takođe utiču na to da se dogodio paradoks. Ljudi žive sve duže, jer je medicina puno efikasnija, a istovremeno smrtnost u mlađim godinama je u porastu. Kada sam počinjao svoju karijeru, pre 35 godina, bilo je čudno da neko dobije infarkt u 30. godini, a danas je to uobičajena pojava“, navodi dr Milašinović.

Dodaje da se ovaj paradoks može objasniti time što smo promenom načina života povećali faktore rizika. Mnogo više se puši, hrana je potpuno nezdrava, propagiraju se nezdrave redukcione dijete koje skidaju kilograme, ali su nezdrave za kardiovaskularni sistem.

Profesor Goran Milašinović na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici naglašava da nemamo pravilan pristup zdravom životu, tako da nam je i kardiovaskularni mortalitet viši nego na Zapadu.