ponedeljak, 29.07.2019, 19:58 -> 22:11
Izvor: RTS
Autor: Slavica Gligorović
Živimo na račun budućih generacija
Do danas smo potrošili više nego što eko-sistemi planete zemlje mogu u godini dana da obnove. Potrošili smo resurse za ovu godinu i sada trošimo na račun budućih generacija. Dan ekološkog duga još jednom upozorava na važnost očuvanja prirodne sredine.
Ove godine svet je danas ušao u ekološki dug. To znači da smo 29. jula potrošili ono što eko-sistemi planete Zemlje mogu da obnove u celoj godini i da živimo na kredit, odnosno na račun budućih generacija.
Dan ekološkog duga ove godine obeležava se najranije otkako se sprovode merenja, navodi Mreža za globalni ekološki otisak. Za poslednjih 50 godina dva puta je smanjen broj divljih životinja na planeti. Danas je i dan posvećen tigrovima, kojih je u divljini ostalo oko 3.000, a pre jednog veka bilo ih je 100.000.
„Ako gledamo živi svet preko kilogram težine, sve organizme preko kilogram, 70 odsto su domaće životinje, 25 posto je ljudsko meso, a ispod pet odsto su sve divlje životinje sa više od jednog kilograma. Imamo u Evropi više domaćih kokošaka nego ptica. Na planeti imamo milijardu i po krava, 20 milijardi kokošaka. Dakle naš sistem ishrane je potpuno zagospodario planetom“, rekao je dr Deni Porej iz Svetskog fonda za prirodu.
Priroda sve manje može da zadovolji potrebe ljudi.
Zbog poljoprivrede i industrije uništavaju se šume i močvare, smanjuje se proizvodnja kiseonika, ugrožavaju prirodna staništa, dolazi do nestašice vode, erozije tla, zagađenja, klimatskih promena.
„Da bismo održali sadašnji način života, odnosno standarda življenja potrebne dve planete, a neka predviđanja kazuju da će nam do 2.050. biti potrebne četiri planete. Naravno, to se ne može desiti. Dakle, ono što je bitno jeste promeniti uobičajene načine ponašanja, prvenstveno mislim naravno na proizvodnju i potrošnju“, istakao je Miroslav Tadić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.
Godišnje se u svetu troši 70 odsto prirodnih resursa više nego što planeta može da obnovi.
Najrazvijenije industrijske zemlje su i najveći potrošači prorodnih resursa. Tako je, na primer, dan ekološkog duga ove godine u SAD bio još u martu. U EU to je bio 10. maj. Kada je u pitanju Srbija, mi smo svoje prirodne resurse za ovu godinu potrošili još 18. jula.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 2
Pošalji komentarzastita zivotinja
uzasno je , i sram sto imamo tako smanjen broj zivotinja a istovremeno mislimo samo o tome kako razmozavati vrste koje zive za nasu "korist" na pr. kokoske. sigurno mozemo zastiti i druge ptice i zivotinje ali koga briga kad bema korist od tiga? Žao mi je.
Agronom
cesto se kaze da treba sami mi kao jedinica da radimo nesto da bismo spasili planetu, ipak deluje da to nije tako, a i nije, kd svi mi strucnjaci znamo da postoje nacini za napredak a vladari nas ne pomazu, ne obezbede nas uslove da radimo sta treba i kako treba. Ispdne da su neki odgovorni, da neki nekako grese a to nisu svi oni idu za reciklazu ili sredu enrgiju, na zalost.
Volite planetu, mislite da dar sto smo dobili i na druge generacije