Slatkovodne školjke, neumorni „čistači“ vode, mogu da žive i do 30 godina

„Slatkovodne školjke su raznovrsna i značajna grupa vodenih organizama u kopnenim vodama, naročito u ravničarskim rekama i u različitim tipovima stajaćih voda. Staništa slatkovodnih školjki u rekama, odnosno u vodotokovima Srbije su uglavnom priobalni delovi donjih tokova velikih ravničarskih reka, kao što su Dunav, Sava i Velika Morava, gde preovladava fino granulisani peskovito-muljeviti supstrat“, rekla je Jelena Tomović iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Dodala je da je ekološka uloga školjki u vodenim ekosistemima veoma važna jer su filtratori, što znači da doprinose samoprečišćavanju i održavanju vodenog ekosistema u celini. Istakla je da jedna odrasla školjka na dnevnom nivou može da profiltrira 50 litara vode.

„Većina vrsta je visokoosetljiva na oscilacije u vodenim ekosistemima, kako zagađenjem, tako i na oscilacije temperaturom i na promenu vodostaja. Prilikom izgradnji brana, odnosno hidroelektrana, kada dolazi do remećenja nivoa vode, pošto su školjke slabo pokretne, organizmi koji se vrlo malo kreću, kada se voda naglo povuče, dešava se da, na obalama, Dunava imamo veliki broj uginulih jedinki“, dodala je Maja Raković, takođe iz instituta „Siniša Stanković“, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Dodaje da pojedine vrste školjki koje su unesene, mogu imati neke negativne osobine. Kao primer je navela zebra školjku koja pravi veliku produkciju prilikom razmnožavanja, pravi grozdaste strukture, hvata se za čvrstu podlogu i visoko je invanzivna vrsta.

Kada je reč o životnom veku, školjke žive 20 do 30 godina. U njihovom razvoju neophodne su ribe, jer se u jednom stadijumu sazrevanja, kače za njihove škrge. Ako školjka to ne uspe, ne može se do kraja razviti pa ni preživeti.

Jelena Tomović naglašava da su slatkovodne školjke danas među najugroženijim vrstama beskičmenjaka.

„Kao glavni faktori su istaknuti zagađenje, izmena karakteristika staništa, priliv invazivnih vrsta, smanjenje brojnosti populacija riba“, objasnila je Tomovićeva.

Nedavno je u Srbiji otvoren Muzej školjki u Hadži-Đerinoj ulici u Beogradu.

„Par nas entuzijasta je ušlo u tu ideju da izlažemo eksponate ljuštura, kako školjki tako i puževa. To se ne odnosi samo na slatkovodne vrste već i na kopnene, mora i okeane. To je jedna interaktivna priča, trudimo se budemo interesantni široj populaciji“, rekla je Maja Raković.