Večito na granici – Srbija u klimatskoj tranziciji

Srbija dobrim delom pripada umerenokontinentalnom pojasu i trpi uslove kontinentalne klime, ali sa juga dolaze uticaji mediteranske klime.

„Kada smestimo našu zemlju u globalni kontekst, a znamo da se mediteranski, odnosno suptropski pojas širi, postaje sve sušniji, to pomeranje mediteranskog pojasa dovodi do toga da on ulazi malo dublje u granice Srbije“, objašnjava Jelena Luković, profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu.

Posledice klimatskih promena su pojave suše na Mediteranu koje su poslednjih nekoliko dekada intenzivne.

S druge strane, kada se uzme u obzir količina padavina na planeti uočavaju se dva vlažna pojasa – ekvatorijalni pojas i pojas umerenih širina.

„Srbija je negde između pa istovremeno trpi i ekspanziju mediteranskog pojasa kroz suše, a sa druge strane trpimo vlažne tendencije koje su na severu. Ta granica se pojačava, zaoštrava i zato kažemo da se Srbija našla u klimatskoj tranziciji“, istakla je Lukovićeva.

Evidentno je da smo prekomernom sečom šuma u Vojvodini znatno ugrozili tu mikrosredinu. Pojačali smo uticaj vetrova i tako ugrozili sav živi svet na tom području. 

Pošumljavanje je jedan od načina da smanjimo brzinu kojom će se promene klime odvijati, poručila je profesorka Luković. 

„Seča šuma produkuje dodatnu produkciju ugljen-dioksida, pa imamo višu temperaturu. Sa druge strane, pošumljavanje je protiveroziona mera. Biljke svojim korenovim sistemom upiju vodu od padavina, pa (sečom šuma) rizikujemo da povećamo površinski oticaj i na taj način pojačamo poplave koje dolaze od intenzivnih padavina“, istakla je Lukovićeva.