Tamo gde jeleni iz ruke jedu

Malo koje mesto može satima biti zanimljivo svim generacijama, kao Farma jelena.

Prostire se na više od 10 hektara. Jeleni, mufloni i divlje svinje su u šumi, pored potoka, na livadu ili čak u blatu.

Za jedan klip kukuruza, jeleni su nas pustili dovoljno blizu da napravitimo fotografije, snimke ili selfije.

Njihova teritorija se graniči sa brežuljcima pod vinovom lozom.

Liči na Toskanu, ili vinograde Burgundije. Zeleno ostrvo između Mure i Drave, sa vinovom lozom, uvodi nas u Međimurje.

U ovom kraju vina su se pravila i u antičko doba. Krajem prošlog veka to je postao način porodičnog života. Dobri poznavaoci vina kažu da je „pušipel“ baš njihov vinski brend.

Domaćinstva su novac za projekte dobijala iz Evropskih investicionih fondova ili domaćih subvencija.

Tako su na ovim brežuljcima otkrili i da uz vino dobro idu jabuke, čak kada su u obliku čipsa.

„On je hrskav, a bitna je i vrsta te jabuke, zlatni deliše sušimo i on je prirodno sladak, ističe Tatjana Hadžić.

Zanimljiva je činjenica da je direktor Turističke organizacije ponosan na to što je samo dva odsto bruto dohodka županije od turizma. Jer, lepo je da turisti dolaze, ali je mnogo faktora koji mogu da ugroze sezonu.

„Koristimo IT tehnologije, koje su ovde osmišljene i primenjene, pa ne zavisimo mnogo od turizma“, ističe Rudi Grula, direktor Turističke zajednice Međimurske županije.

Odavde se vidi Slovenija, kažu kada je vedro i Mađarska, a dobrom oku ni Austrija nije daleko.

Tu reka Mura okreće kolo drvenoga rečnog mlina. Žubor vode i škripa kamena vraćaju u 1902. godinu, kada je prvi put samleveno brašno na tom plutajućem „starcu".

I mlin i skela su obnovljeni u sklopu međudržavne saradnje sa Austrijom, Slovenijom i Mađarskom, koja vraća život Muri, lepoj alpskoj reci. Pravo uživanje je gledati sa kvadova i u dobrom društvu.

„Sve zajedno imamo oko 180 kilometara različitih ruta u kraju koje prilagođavamo turistima“, rekao je Vanja Tarandek, iz Aćredo adrenalin centar.

Nedaleko od ovog mesta kažu da se nalazi najstarija naftna koncesija na svetu, starija je i od one u Pensilvaniji.

Na tu naftu iz 1856. podsećaju i termalni izvori po kojima je kraj sve poznatiji.

„Tu je posebno lekovita voda, koja je jedinstvena, otkrivena je slučajno traženjem nafte u Međimurju“, napominje Nuša Korotaj iz Termi Svetog Martina. 

Hvale se i time da nema gosta koji je kući otišao gladan.
Uticaji Slovenije, Mađarske i Austrije, vidljivi su u jelovnicima Međimurja.

Vekovima je Međimurje bilo deo mađarske županije. Obeležja naroda očuvala je i muzika, čuvena popevka, sada na UNESKOVOJ listi zaštićenih nemateijalnih dobara

Muzika je ovaj kraj direktno spojila i sa Beogradom. Josip Slavenski - rodom iz Čakovca, za život je izabrao Beograd gde je bio profesor na Muzičkoj akademiji.