Doba modernih epidemija

U studiji objavljenoj 30. januara u naučnom časopisu The New England Journal of Medicine (u daljem tekstu Nejm) opisana su prva četiri slučaja zaraze novim koronavirusom u Nemačkoj. Mediji su ovoj temi pridali veliku pažnju, nagoveštavajući ono čega su se zdravstveni radnici pribojavali, a to je da i neko ko nema simptome infekcije virusom nazvanim 2019-nCoV, može da ga prenese na druge osobe – što kontrolu virusa znatno otežava.

Kineski istraživači su još ranije pretpostavili da osobe bez simptoma mogu da prenesu virus, ali nisu dali dokaze. „Nakon studije objavljene u listu Nejm nema sumnje da su takve transmisije virusa moguće, i time je ovo pitanje zaključeno“, rekao je novinarima Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti u SAD.

Međutim, pokazalo se da ta informacija nije bila pouzdana.

Institut Robert Koh (RKI), nemačka državna agencija za javno zdravlje, nedavno je redakciji lista uputio pismo ispravke u vezi sa studijom u kojoj su opisane okolnosti prvih infekcija koronavirusom. Naime, u studiji se navodi da je sve počelo kada je žena iz Šangaja službeno otputovala u Nemačku (okolina Minhena), gde je boravila 20. i 21. januara i sastajala se sa prvom od četiri osobe koje će se kasnije razboleti. Autori su pri tom istakli da je ključno bilo to što ona tada nije imala simptome infekcije: „Za vreme boravka u Nemačkoj osoba nije pokazivala znakove bolesti. Razbolela se po povratku u Kinu“. Oni su zaključili da „činjenica da osobe bez simptoma predstavljaju potencijalni izvor zaraze virusom 2019-nCoV može da promeni procenu i dinamiku širenja epidemije“.

Međutim, do tog zaključka nisu došli u razgovoru sa pacijentkinjom iz Šangaja, već posredno. Mihael Helšer, jedan od autora sa Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu, ukazao je da se studija zasniva na informacijama prikupljenim od četiri pacijenta u Nemačkoj koji su rekli da „misle da Kineskinja nije pokazivala znakove bolesti“. Tek kasnije su zvaničnici Instituta Robert Koh razgovarali sa pacijentkinjom i ispostavilo se da je ipak imala simptome za vreme boravka u Nemačkoj. Osećala se malaksalo, imala je bolove u mišićima i uzimala je paracetamol - lek za snižavanje temperature.

Portparol Instituta je potvrdio da je pismo sa ispravkom upućeno časopisu, ali da nije ušlo u studiju. Dodatno, novu informaciju dobila je i Svetska zdravstvena organizacija, kao i sve evropske relevantne agencije.

„Vrlo mi je žao što je do ovoga došlo, ali ne mislim da je u pitanju greška. Naime, pacijentkinja nije odmah bila dostupna za razgovor, a istraživanje je trebalo brzo uraditi. No mislim da je trebalo navesti da informacija nije stigla iz prve ruke“, kaže virolog Kristijan Dorsten iz Univerzitetske bolnice u Berlinu, koja je radila laboratorijske analize briseva za studiju.

Informaciju o nepreciznosti izveštaja uglednog časopisa prvo je objavio Sajens, dok je u međuvremenu portparol Nejma rekao da će uraditi reviziju studije.

Iako je nova informacija sada dostupna, o načinu prenošenja virusa još treba da se sazna. Pretpostavlja se da zaražene osobe u proseku prenesu virus na dve do tri druge. Do sada je mali broj zaraženih imao težak oblik infekcije, i to su bile starije osobe i hronični bolesnici.

Postoji još mnogo nepoznanica koje su u stvari normalne u ovoj fazi epidemije. „Pitanja koja se postavljaju ista su prilikom izbijanja svake epidemije. Bez obzira na to što je reč o novom virusu, veoma brzo smo dobili brojne odgovore. Neverovatna količina informacija se deli u naučnoj zajednici“, kaže Rebeka Kac, stručnjak za javno zdravlje sa Univeziteta Džordžtaun, za Sajens.

Svaka kriza ima sličan scenario; naučnici, epidemiolozi, zdravstveni radnici i donosioci odluka se trude da što pre savladaju pretnju po opšte zdravlje.

Međutim, svaka epidemija je različita, i svojim efektima oslikava stanje društva. Dok se virus širi, ubrzano se rade naučna istraživanja i objavljuju vesti o toj temi. U toj brzini dolazi i do grešaka. To što je studija objavljena u Nejmu neprecizna, ne znači da osobe koje nemaju simptome ne prenose virus. Fauči kaže: „Prema informacijama koje sam dobio od kolega epidemiologa iz Kine, ubeđen sam da je to moguće“. Sve i da je tačno da se virus prenosi i pre pojave simptoma, zvaničnici SZO tvrde da ta informacija igra malu ulogu u širenju zaraze. „Osobe koje kašlju ili kijaju, odnosno imaju jasne simptome, najverovatnije šire zarazu“, navode u saopštenju i dodaju – „u narednom periodu imaćemo više podataka, sada treba sačekati“. U međuvremenu usvojen je strateški plan pripreme i odgovora na epidemiju koji obuhvata period od februara do aprila 2020.

Podsetimo, SZO je proglasio vanrednu situaciju prilikom epidemija svinjskog gripa (2009), poliomijelitisa ili dečje paralize (2014), ebole (2014), zike (2016) i ponovo ebole (2019). Sada, po šesti put u nešto više od deset godina, epidemija novog koronavirusa dodatno podseća da živimo u doba modernih epidemija.