Dokazano: stres čini da brže posedimo

Konačno postoji naučni dokaz za izreku „Posedeo sam od straha“. Tim istraživača otkrio je da stresni događaji kod miševa pokreću oštećenja matičnih ćelija koje su odgovorne za nastanak pigmenta u dlaci.

Te matične ćelije, koje se nalaze u blizini svakog folikula dlake, razlikuju se po tome što stvaraju specijalizovane ćelije - melanocite, koje stvaraju smeđu, crnu, crvenu i žutu nijansu na dlakama na koži. Stres čini da se matične ćelije brže dele, a samim tim sve više njih ostaje bez boje, postaju prozirne odnosno, sive.

U studiji koja je objavljena u časopisu Nejčer, takođe se kaže da simpatički nervni sistem koji priprema telo da odgovori na pretnje, igra važnu ulogu u procesu stvaranja sive boje. Simpatikus pokreće mnoge biološke reakcije organizma, uključujući i povećanje dotoka krvi do mišića i izoštrava mentalni fokus. Ali, istraživači su otkrili da u pojedinim slučajevima isti neuronski sistem trajno uništava matične ćelije u folikulu dlake.

Zato naučnici tvrde da ovi rezultati pružaju prve naučne dokaze o vezi između stresa i sede kose, naglašava dr Ja-Čie Hsu, molekularni biolog na Univerzitetu Harvard, rukovodilac studije.

Da bi dokazali svoju hipotezu da stres može izazvati imuni napad na matične ćelije melanocita, naučnici su izložili miševe akutnom stresu tako što su im ubrizgali kapsaicin, hemikaliju iz ljutih papričica koja izaziva iritaciju. Ali čak i miševi kojima su nedostajale imune ćelije su posedeli.

Zatim su naučnici proverili kakve efekte ostavlja hormon stresa, kortizol. Miševima kojima su uklonjene nadbubrežne žlezde pa nisu mogli da proizvode kortizol i dalje su se javljale dlake koje su pod stresom postajale sede.

Zaključeno je da se sistem odgovoran za pojavu srebrnastih pramenova izgleda nalazi u nervima simpatikusa koji se granaju u svaki folikul dlake na koži. Istraživači su otkrili da su nervne ćelije simpatikusa oslobodile neurotransmiter noradrenalin, a njega su preuzele obližnje matične ćelije melanocita. Ubrzo je usledio nastavak, matične ćelije melanocita su se proširile i pretvorile u specijalizovane ćelije za proizvodnju pigmenta koje su napustile svoju poziciju i ostavile dlaku bez izvora pigmentacije.

Istraživači su takođe otkrili da u laboratorijskim uslovima kada se humane matične ćelije melanocita izlože delovanju noradrenalina, dolazi do ubrzavanja deobe ćelija, zbog čega pretpostavljaju da se isto dešava i kod ljudi.

Druga istraživanja, pak, su pokazala da je stres samo jedan od faktora koji utiče na to koliko brzo će kosa posedeti. Geni i način ishrane takođe igraju veliku ulogu.