sreda, 01.01.2020, 12:36 -> 14:21
Izvor: RTS
Zašto samo 1. januara verujemo u bolje sutra
Vreme je nešto sa čim smo svi veoma blisko povezani. Slavimo posebne trenutke u vremenu, ali često i očajavamo zbog njegove prolaznosti. Ceo jezik koji opisuje ljudsko stanje je satkan od vremena i sve su rečenice vremenski definisane. Naš osećaj za vreme nam govori da se prošlost desila, a da budućnost tek dolazi, a 1. januara verujemo i nadamo se da će nam ona biti bolja.
Šta se stvarno događa sa vremenom 31. decembra u ponoć i da li je to baš neki specijalni trenutak koji bi se razlikovao od, na primer, 23. maja u podne ili 13. januara u ponoć, kada recimo, proslavljamo takozvanu Srpsku novu godinu.
Početak uvek izgleda bolje od kraja
Zar ciklus vremena između dva uzastopna 28. decembra nije potpuno iste dužine kao i vreme koje protekne između dva uzastopna 1. januara?
Isto tako, znamo, da su u našu ponoć neki već satima bili u 2020. godini, dok su drugi tek pripremali novogodišnju trpezu. Neki su i dva puta mogli da dočekaju Novu godinu, ako su se zatekli na putovanju kroz različite vremenske zone.
Nauka kaže da su svi kalendari različiti i svi proizvoljni, te odgovor traži zagledana u daleki svemir pokušavajući da utvrdi tu nultu tačku kada je vreme nastalo i počelo da se odmotava, ali za svakodnevnu upotrebu i naše živote u ovoj vremenskoj dimenziji, dovoljno je znanje i o ovom proizvoljnom po kome smo navikli da se orijentišemo.
Toliko vremena je Zemlji potrebno da obiđe oko Sunca
Novogodišnja bajka ima jednoobraznu sliku širom sveta, no postavlja se pitanje zašto mi, uprkos mračnim vizijama i predskazanjima, katastrofalnim ratovima i lošim ličnim iskustvima, često tragičnim, u suštini ne gubimo nadu u bolju sutrašnjicu?
Zašto čak i dokazani cinici, namćori i pesimisti bivaju zavedeni čarima novogodišnje noći i ne odole iskušenju da makar na tren pomisle da će ovog puta stvari ipak krenuti kako treba. Prepune su biblioteke mudrih i učenih odgovora na ovo pitanje staro valjda koliko i ljudski rod.
Istorija pamti kada se Zlatno doba tražilo u prošlosti, u zemaljskom raju pre praiskonskog greha i čovekovog pada, u grčko rimskom idealu lepote i čovečnosti. Ali čak ni tada nije dovođena u pitanje sama mogućnost da se oživi taj idealni obrazac.
Možda će baš ove godine sreća biti na našoj strani
Optimističke vizije naročito su pojačane u periodu racionalizma otkrićem ljudske i prirodne evolucije, naučnom i tehnološkom revolucijom. Tako je jedno hrišćansko teleološko nasleđe poduprto materijalnim razvojem masovno razgorelo očekivanja o tome da svet i mi u njemu napredujemo.
Kao da se nismo oslobodili vere da ima neki Deda Mraz ili Božić Bata koji sve vidi i sve zna i svake godine svodi sa nama račune nagrađujući naše napore i dobrotu.
Mi verujemo u istorijsku pravdu koju ćemo postići pomoću demokratskih ustanova, u zdravlje koje će doneti novi lekovi, u blagostanje zasnovano na čudima savremene tehnologije, da će nam neuzvraćena ljubav ipak zakucati na vrata.
Drugim rečima, istorija i nada postoje dok postoji ljudska nesavršenost. Najveći mislioci ponavljaju sa Biblijom da je savršenost kraj istorije.
Zato živela i ova nova, nesavršena godina!
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 1
Pošalji komentarHa,
Kod mene je bas suprotno, ne volim 1. Januar ni citavu novogodišnju fake gungulu. Optimisticnije mi je bilo kog toplog i suncanog dana bez obzira na datum....