Kada se zatrese tlo pod nogama

„Ja sam Slobodan Pešić, rođen u jednom selu pored Mionice. Doživeo sam dva zemljotresa. Jedan u svojim mladim godinama službujući u Nišu - to je zemljotres koji se desio u Rumuniji i drugi, mnogo jači, koji se desio u Mionici“, objašnjava sagovornik internet portala RTS.

„Ovaj u Rumuniji bio je karakterističan, a u Nišu, na prvom spratu na kome sam živeo sa porodicom, bio je veoma intenzivan. U brizi za bebu, zgrabio sam je, izleteo iz stana i zaboravio da supruzi, koja je ostala unutra, bilo šta kažem. Kasnije sam se vratio, ubrzo izveo i nju. Srećom Nišlije i ja nismo imali nikakve posledice, ali nam je bio nauk da više sile i te kako deluju na širem prostoru nenadano, iznenadno i ostavljaju posledice. Znate u Rumuniji kakve su bile posledice?“

Zašto se zgrade ruše

Svedočenja preživelih podsećaju na probleme koji postaju aktuelni baš u situacijama kada se zatrese tlo pod nogama.

Zbog čega zemljotresi lako ruše naše, i ne samo naše, kuće i koje su najbolje mere zaštite, saznajemo na Avalskom tornju, potpuno aseizmičnoj građevini u kojoj se može sigurno boraviti i u vreme najjačeg potresa. O tome smo razgovarali sa građ. inž. Aleksandrom Naumović, koja je učestvovala u obnovi tornja.

„Ono što je jako bitno jeste činjenica da svi moraju imati razvijenu svest o mogućim zemljotresima, pre svega ljudi koji se bave projektovanjem i tu se apeluje na njihovu savest“, ističe naša sagovornica i objašnjava da se kod nas često koristi pojam krutost objekta.

Ona ne podrazumeva da objekat ne treba  „da radi“ - objekat za vreme zemljotresa ili bilo kog horizontalnog opterećenja treba da radi, treba da se pomera. „Svi se plašimo kada nam se zgrade pomeraju, ali odlično je dok se pomeraju“, objašnjava Aleksandra Naumović.

Domaća zakonska regulativa u vezi sa seizmičkim uticajima veoma je stroga i posebno je naglašena posle razornog zemljotresa u Skoplju 1963. godine. Problem postoji u delu koji se odnosi na građenje.

„Ako pričamo o konstrukcijama koje grade ozbiljni investitori, ne očekujemo velike probleme. Međutim, dolazimo u problem zbog onoga što se zove siva gradnja i investitora koji misle da mogu neke stvari da zanemare i da neke materijale ne upotrebe na način kako je projektom predviđeno“, pojašnjava Aleksandra.

Upravo je zemljotres u Kraljevu, koji je imao najveća razorna dejstva, ukazao na ozbiljne probleme.

„Očekivalo se da zgrade koje su bile stare pretrpe određena oštećenja, ali je činjenica da su i neki novi objekti prterpeli znatna oštećenja a nije trebalo tako da bude. To je taj domen nesavesne gradnje - oslabljeni su određeni konstruktivni elementi prolaskom vodovodnih ili kanalizacionih cevi u fazi izgradnje što ne bi smelo da se dogodi“,  pojašnjava sagovornica RTS-a.

Zgrade otporne na rušenje

Kako se kod nas sprečavaju razorne posledice zemljotresa i na koji način napraviti građevinu otpornu na rušenje?

Aleksandra Naumović objašnjava da u bogatijim zemljama postoje neke druge metode koje se koriste da bi se osigurali objekti, ali pošto mi nismo dovoljno bogata zemlja moramo da pribegavamo tradicionalnim metodama projektovanja.

To je pre svega izbor tla na kome će se graditi, izbor materijala i raspored konstruktivnih elemenata.

„Kad kažem izbor tla, to ne znači da mi ne možemo da radimo i na slabije nosećem tlu, ali ono mora da se na neki način ojača. Što se tiče izbora materijala - beton, čelik i drvo su najpogodniji za izgradnju aseizmičnih zgrada, jer oni imaju određenu mogućnost da se ponašaju elastično do određene granice, dok kamen i opeka nisu toliko prihvatljivi“.

U projektovanju je veoma važna i geometrija objekta, jer ona određuje raspored masa. Kod visokih objekata potrebno je da se što veće mase koncentrišu u nižim delovima a što manje mase u višim delovima.

„Mi imamo veoma veliki broj objekata koji se rekonstruišu i na kojima se menjaju otvori, o tome retko ko vodi računa. Sve te izmene na konstrukciji moraju biti adekvatno propraćene i nekakvim izmenama na celini objekta da bi on zadržao svoju seizmičku stabilnost“, ističe naša sagovornica.

„Tako da mogu da kažem da je ovo apel ljudima koji tako olako pribegavaju nadogradnjama, probijanju otvora na nižim etažama na konstruktivnim elementima gde prave diskontinuitet u njima, da to ne smeju da rade“, zaključuje Aleksandra.

Sutra možete pročitati nastavak priče o psihološkim traumama koje, kao posledicu, ostavljaju zemljotresi.