Ubija li dim sa ukusom maline

Mnogo ljudi ne zna šta sadrže elektronske naprave za pušenje, i na šta razni izveštaji o njihovom uticaju na zdravlje upozoravaju.

Možda je najbitnije pitanje, ipak, kako su e-cigarete tako brzo počele da se dovode u vezu s neobjašnjivim zdravstvenim problemom – ako imamo u vidu da su „ušle u modu“ pre nepunih deset godina.

Pre nego što su se pojavile, postojao je sulfanilamid. Kao jedan od prvih lekova u eri antibiotika, sulfanilamid je bio gotovo čudotvoran. U to vreme izlečiti upalu pluća jednostavnim odlaskom u apoteku – bilo je poput fatamorgane.

Kada se 1937. godine na tržištu pojavio sladak tečni oblik sulfanilamida sa ukusom maline, predstavljen kao eliksir, nije bilo prepreke da ga lekari prepišu bolesnoj deci (koja bi se odrekla i svog omiljenog superheroja ako bi se isti pojavio u obliku odvratne gorke pilule). Do oktobra iste godine više od stotinu pacijenata koji su bili na terapiji sulfanilamid eliksirom preminulo je iz nepoznatih razloga.

Dogodilo se 1937, ali događa se i danas

Medicinski eksperti i regulatorna tela na ozbiljnim su mukama da shvate pojavu misteriozne bolesti pluća povezane sa upotrebom e-cigareta. Bolest je dijagnostikovana kod 530 ljudi širom Amerike a sedmoro je preminulo.

Ni Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, ni Agencija za hranu i lekove ne mogu sa preciznošću da kažu šta je uzrok bolesti, niti zašto je naprava koja je trebalo da pomogne ljudima da prestanu da puše konvencionalne cigarete, koje izazivaju kancer, u nekim slučajevima možda bila uzrok smrti.

Međutim, istoričari i advokati za zaštitu potrošača uočili su sličnost sa „sulfanilamid tragedijom“ iz 1937, koja prevazilazi onu očiglednu: „otrovna tečnost sa ukusom maline“.

Naime, oba slučaja pokazuju da potrošač suštinski nije zaštićen jer regulatorna tela i dalje reaguju na pojavu tek kada dođe do nje, a gotovo da se ne bave prevencijom.

„Postoje iskreno potresna svedočenja lekara koji su prepisali terapiju sulfanilamid eliksirom, a zatim gledali smrt dece“, opisuje Debora Blum, dobitnica Pulicerove nagrade, u novoj knjizi The Poison Squad, koja se bavi istorijatom Agencije za hranu i lekove u SAD.

Smrt tih pacijenata je bila bolna, praćena grčevima, mučninom i prestankom rada bubrega. Agencija za hranu i lekove očajnički je slala naučnike širom zemlje da utvrde uzrok tragičnog ishoda. Niko nije imao predstavu šta je posredi sve dok hemičari nisu ispitali formulu leka od molekula do molekula, i otkrili da je „Masengil“, farmaceutska kompanija osnovana 1898. godine, u svoj antibiotik dodavala etilen glikol. Drugim rečima, njihov eliksir je bio kombinacija sulfanilamida sa ukusom maline i antifriza.

Protiv koga se vodi istraga

Slična istraga se danas vodi u vezi sa misterioznom bolesti pluća, s tim što je uzrok sada znatno teže pronaći. Agencija za hranu i lekove je u svojoj forenzičkoj laboratoriji podvrgla hemijskoj analizi više od 150 uzoraka, ali nije jednostavno utvrditi hemijski sastav svake tečnosti za e-cigarete.

Od 53 pacijenta čiji su slučajevi opisani u studiji objavljenoj u New England Journal of Medicine, 48 njih je koristilo e-cigarete koje sadrže THC, psihoaktivnu supstancu koja se nalazi u kanabisu. Iako još nije laboratorijski potvrđeno, „glavni osumnjičeni“ zasad je vitamin E koji proizvođači elektronskih cigareta, uglavnom na crnom tržištu, koriste za zgušnjavanje THC ulja. I to je, pored e-cigarete, „jedini zajednički imenitelj“ za ove pacijente.

 U današnjoj priči nema „Masengila“, preciznije, nema jedne kompanije koja bi bila svetlost na kraju tunela, ako pod svetlošću podrazumevamo konačno otkriće uzroka obolevanja.

Dodatno, ima i nekoliko razloga zbog kojih pacijenti možda nisu dali tačne podatke, rekla je novinarima En Šuket, zamenica direktora Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Neki su bili isuviše bolesni, neki zvaničnicima nisu hteli da kažu da koriste THC...

Iz tog razloga država Ilinois je pokrenula anonimnu anketu za zdrave korisnike e-cigareta, u nadi da će se uočiti razlika između zdravih i obolelih korisnika, jer, vrlo je moguće da je „u igri“ više od jednog otrova.

Šta su e-cigarete

E-cigarete poznate kao „elektronski sistemi za unošenje nikotina“, 2013. godine u svetu je koristilo svega nekoliko miliona ljudi. Tada su mnogi eksperti smatrali da takav način unošenja nikotina u organizam može da bude korisna alternativa konvencionalnom pušenju.

Razlog je bio jednostavan: e-cigarete ne sadrže štetnu kombinaciju supstanci koja se nalazi u tradicionalnim cigaretama.

Prema studiji sa Univerziteta u Kaliforniji, u San Dijegu (2012), onlajn je bilo dostupno 288 marki e-cigareta (često sa višestrukim proizvodima u ponudi). Do januara 2014. godine, taj broj se povećao na 466, što znači da je u proseku lansirano više od deset novih marki mesečno.

Očigledno, kupovalo se mnogo od samog početka, tako da danas samo u Velikoj Britaniji ima više od tri miliona korisnika e-cigareta.

Ovaj eksplozivni rast zaslepeo je naučnike i regulativna tela.

„Lično sam zaprepašćen time koliko je tržište brzo naraslo“, rekao je dr Vilson Kompton, zamenik direktora Nacionalnog instituta protiv zloupotrebe droga u SAD. Međutim, pitanja koja su do sada bila otvorena ne odnose na to šta se tačno nalazi u mnogim komercijalno dostupnim proizvodima i kakav uticaj na zdravlje mogu da imaju.

I dalje ne postoji jasna regulativa šta se prodaje, kome i kako. Tako je bilo i 1937, ali su istražitelji saznali da je „Masegil“ proizvođač i tražili su povlačenje leka.

Ko proizvodi e-cigarete

Kod e-cigareta, priča je više poput pop muzike – mnogo ljudi se bavi proizvodnjom, neki od njih su amateri, i nisu registrovani kao firma, naročito ako njihove mešavine sadrže THC.

Ovo se ne odnosi samo na crno tržište. Čak ni najveći proizvođači e-cigareta nisu podvrgnuti strogim regulatornim procedurama.

„Do 2016. u SAD nije postojala regulativa za e-cigarete, a ona koja danas postoji više liči na švajcarski sir nego na kačkavalj“, rekao je Dezmond Džensen, advokat Centra za javno zdravlje, za Vašington post.

Dugotrajni efekti redovnog udisanja propilen glikola, organskog jedinjenja koje čini veći deo tečnosti koja isparava iz elektronskih cigareta, takođe su nepoznati. Ovo jedinjenje ima široku primenu u proizvodnji – koristi se prehrambenoj, farmaceutskoj industriji, kozmetologiji – i pokazalo se da je bezbedan za konzumaciju, osim u vrlo visokim dozama.

Neki dokazi – iz pozorišta, gde se koristi za stvaranje veštačke magle – ukazuju da može da iritira respiratorni sistem, ali ne postoje dugoročni podaci o efektima inhalacije.
Mnoge e-cigarete sadrže hemikalije koje se dodaju zbog ukusa, a o njima se malo zna. Testiranja postoje, ali implementacija bezbednosnih regulativa je spora.

„Potrebna su ozbiljna, klasična testiranja ovih proizvoda pre nego što se nađu na tržištu – kao i za lekove, uostalom. Reč je o metodama čijom primenom bi trebalo da se izbegne rizik, a zna se da e-cigarete izvestan rizik. Na primer, jednom vrstom testiranja 31 sastojka najpopularnijeg napitka na svetu – kafe, pokazalo se da 23 potencijalno mogu da budu štetna, što je gotovo 71 procenat. Sa ovakvim testom svakako ćete dobiti da e-cigarete izazivaju kancer. A to nije rešenje. Zato nam je potrebna veća naučna sigurnost, dakle više testiranja i pouzdani rezultati istraživanja, ali i bolje regulative za ove proizvode“, kaže dr Tomas Harting, profesor toksikologije na Univerzitetu Džons Hopkins.

Tragedija sa sulfanilamidom bila je prekretnica za zaštitu potrošača u SAD. Godinu dana kasnije Agencija za hranu i lekove dobila je pravo da od kompanija traži dokaz o bezbednosti proizvoda pre nego što on se pojavi na tržištu.

I danas postoji mehanizam koji bi trebalo da spreči pojavu proizvoda koji može da otruje ili usmrti ljude, ali on, nažalost, postaje vidljiv tek kao reakcija na smrt ili bolest. I, ako se pogledaju nekadašnji slučajevi trovanja, i današnja kriza kao direktna posledica po zaštitu potrošača, čini se da i dalje proizvođač ima veće pravo da proda – od prava potrošača da zna da li je to što koristi bezbedno.