Racionalna fitoterapija

Iako lekovito bilje nije svemoćno, njegovom upotrebom se unose mnoge korisne supstance: prirodni antioksidansi, flavonoidi, minerali, enzimi, eterična ulja, što sve ukupno jača organizam, čini ga otpornijim, odstranjuje štetne materije iz organizma, poboljšava metaboličke procese.

Biljni lekovi sadrže supstance slabijeg farmakološkog delovanja, tako da lečenje zahteva strpljenje.

Rezultati se mogu postići dugotrajnom upotrebom i ne treba verovati u čuda.

Biljni lekovi se najviše koriste za ispiranje grla, oka, uha, sluznica.

„Hiljadama godina unazad ljudi koriste lekovito bilje. To narodno lečenje bilo je bazirano na iskustvu, na prenošenju znanja s kolena na koleno. Ako se, recimo, hajdučka trava koristila za zarastanje rana i u staroj Grčkoj i u Engleskoj i u Kini, ne može se reći da to ne deluje. Mnoge stvari koje se koriste u narodnoj medicini su ispravne, ali je ipak najbolje da se lekovito bilje koristi u saradnji sa stručnjacima“, objašnjava dipl. farmaceut Slavoljub Tasić iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“.

Načela koja važe za pravilnu upotrebu fitoterapije su sledeća: ne koristite one biljne vrste u čiju delotvornost niste potpuno sigurni.

Ukoliko sami berete bilje, ne sakupljajte vrste koje ne poznajete – za koje niste sigurni da ste ih identifikovali.

Pre upotrebe se dobro informišite o nameni droge za određenu bolest, dozi, sporednim efektima i sl.

Poštujte sva ograničenja primene. Imajte u vidu da lekovito bilje najviše pomaže u ranim stadijumima bolesti, odnosno kada terapija još nije neophodna.

Lekovito bilje ne koristite kao zamenu bilo kog drugog preporučenog oblika terapije. 

Pridržavanjem ovih pravila približavate se pristupu koji se u svetu naziva „racionalna fitoterapija“.

Jedan od osnovnih postulata racionalne fitoterapije je odnos doze i delovanja.

Na primer, zlatnica u maloj dozi nije diuretik, u dozi od šest do dvanaest grama na dan deluje diuretično, a u prekomernoj dozi sprečava diurezu.

Drugi značajan postulat je odnos efikasnosti i sastava.

U nekim slučajevima efikasnost se postiže samo jednom komponentom biljne droge, a u drugim je potrebno više komponenata, kao kod kantariona, kod koga antidepresivno deluju tri grupe jedinjenja.

Sledeći postulat je da se bolji terapeutski efekat postiže ukupnim ekstraktom, koji sadrži aktivne i prateće materije, nego čistom izolovanom supstancom.

I fitopreparati moraju da imaju visok farmaceutski kvalitet.

„Dobar primer možemo videti iz sedamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Tada je uočen porast primene preparata na bazi lekovitog bilja i oformljena je komisija čiji je zadatak bio da utvrdi šta se može preporučiti, šta od biljnih preparata može da se koristi, od čega može biti koristi. Tu radnu grupu činili su: lekari, farmaceuti, ljudi koji poznaju bilje, hranu, otrove, zatim predstavnici zakonodavstva, jedna šira struktura koja je imala zadatak da preporuči neku vrstu samomedikacije. To onda olakšava budžet i na neki način poboljšava zdravstveno stanje nacije“, kaže Tasić.

Ugroženo bilje

Svakog dana na našoj planeti izumiru retke biljne i životinjske vrste.

Branje lekovitog bilja takođe može da ugrozi biološku raznovrsnost jer su i neke vrste lekovitog bilja ugrožene i upisane u Crvenu knjigu flore.

Njih je zabranjeno brati, jer im ionako preti iščeznuće.

Druge vrste mogu da se beru samo u određenoj količini i za njih je potrebno imati dozvolu za branje. Na sreću, ima još dosta lekovitog bilja koje može slobodno da se bere.

Koje vrste je dozvoljeno brati i u kojim količinama u našoj zemlji, svake godine određuje Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Zainteresovane firme i pojedinci od Zavoda moraju da dobiju dozvolu za sakupljanje pojedinih vrsta.

Procenjuje se da se na našem prostoru koristi između 300 i 700 vrsta lekovitog bilja, a svaki travar ima svoje favorite među lekovitim biljem.

Sakupljači lekovitog bilja bi inače trebalo da paze da ukoliko beru list, cvet ili plod, ne uništavaju celu granu ili biljku, da time što beru lekovito bilje ne narušavaju prirodnu ravnotežu, da što manje štete prirodi.

„Zagovornik sam toga da se stalno koristi određena vrsta monitoringa, da se prate staništa, da se zna koliko su na određenom području zastupljene pojedine biljne vrste, da li se njihovo prisustvo smanjuje ili povećava. Na taj način obezbeđujemo da životna sredina ne bude ugrožena, i ujedno se omogućava privrednicima i ljudima koji žive od toga da eksploatišu taj resurs“, smatra Tasić.

Sakupljanje lekovitog bilja je bolje ravnomerno rasporediti po većoj teritoriji, nego se koncentrisati samo na jedan kraj.

Izbalansirana eksploatacija omogućuje da razne biljne vrste ostanu zastupljene na većoj teritoriji, da se njihov opstanak ne dovodi u pitanje.

U slučaju da je vrsta već ugrožena, sakupljanje i promet moraju biti zabranjeni.

Jedan od načina da se smanji pritisak na prirodne resurse je i podizanje plantaža lekovitog bilja.

Danas je u svetu popularno gajenje lekovitog bilja koje ima i značajne komercijalne vrednosti, jer služi kao sirovina ne samo za izradu lekova već i kozmetičkih, parfimerijskih i drugih preparata.