Naučnici otkrili metod kojom se prilikom veštačke oplodnje može odrediti pol

Naučnici u nedavno objavljenom izveštaju navode da su uspeli da odvoje spermu miša koja nosi H-hromozom, od one sa Y-hromozomom, što znači da se mogu odabrati spermatozodi i na taj način odrediti da li će oplođena ćelija biti nosilac ženskog (HH) ili muškog (HY) pola.

Istraživači navode da su do ovog otkrića došli u sklopu projekta čiji je cilj bilo otkrivanje razlike između spermatozoida koji nose H ili Y hromozom, i da su otkrili da H-hromozom sadrži mnogo više genskog materijala.

„Ovo je prva studija koja naučno pokazuje funkcionalne razlike, to jest, razlike u sposobnosti oplodnje koja postoji između H i Y spermatozoida“, naglašava Masajuki Šimada, jedan od autora istraživanja sa Univerziteta u Hirošimi.

Naučnici dodaju da bi rezultati njihovog rada mogli biti dragoceni i korisni za poljoprivredu. Ukoliko je u pitanju, recimo, farma za proizvodnju mleka, njima će od veće koristi biti dobijanje ženskog potomstva, dok, na farmama za proizvodnju mesa, zna se da je brzina rasta muških primeraka posle kastracije mnogo veća nego kod ženki.

Metode za sortiranje sperme već postoje, ali se zasnivaju na relativnoj veličini H i Y hromozoma i jako su skupe. Nasuprot tome, najnovija otkrića japanskih naučnika zasnivaju se na razlikama u kretanju dve vrste spermatozoida, za koje tim predviđa da bi mogla biti mnogo jeftinija i jednostavnija tehnika.

U članku koji je objavljen u časopisu Plos Biology, profesor Šimada i kolege navode da su oni iskoristili upravo činjenicu da H-hromozomi nose mnogo više gena od Y-hromozoma zbog čega oni proizvode različiti spektar proteina, uključujući i određene receptore koji se vezuju za određene supstance.

Tim se fokusirao posebno na dva receptora, nazvana TLR7 i TLR8. Oba ova receptora se vezuju za antivirusni i antitumorski lek Resiquimod. Kao što se očekivalo, pokazalo se da ovaj lek posebno utiče na spermu koja nosi H-hromozom. Međutim, tim je utvrdio da lek nije oštetio sposobnost ovih spermatozoida da oplode jajnu ćeliju.

Profesor Šimada veruje da se ovi postupci mogu primeniti i u slučaju ljudske sperme, ukoliko se ustanovi postojanje ovih receptora.

Etički problemi

Naučnici su svesni da bi upotreba ove metode u humanoj medicini dovela u pitanje neke etičke postulate koji nisu novi. Kod embriona nastalih putem oplodnje „in vitro“ već se može odrediti pol. U nekim zemljama, kao na primer u Americi, roditelji mogu da biraju pol budućeg deteta, ali u Velikoj Britaniji je zabranjeno da se embrioni selektuju na osnovu pola, osim ako nema medicinskih razloga.

Profesor Robin Lovel-Bedž, stučnjak za razvojnu biologiju sa Instituta „Frensis Krik“ u Londonu, smatra da bi ovo istraživanje moglo da bude veoma korisno ukoliko se slični efekti dokažu i kod domaćih životinja.

To bi, takođe, po njegovom mišljenju, moglo da pomogne i u rešavanju zagonetke zašto se, čak i u prirodi, dešava da bude poremećen odnos polova od 50:50 kod nekih sisara, pod određenim uslovima u okruženju. Napominje da već postoje dokazi da stres kod ljudi ima takav efekat.

„Mada su se miševi rođeni posle sortiranja sperme činili normalnim, bilo bi od ključnog značaja da se proveri da li postoje dugoročni efekti zbog aktiviranja ovih receptora pre oplodnje. Znači, moramo biti vrlo oprezni“, naglašava profesor Lovel-Bedž.