Na Mesecu ima tragova života

Tardigrade, poznate pod simpatičnim imenom vodeni medvedi ili dugoživci, su mikroskopski beskičmenjaci koji mogu da prežive u gotovo bilo kojem okruženju. Poznato je da je naučnicima uspelo da ožive tardigrade posle 30 godina dubokog smrzavanja. Kao „ekstremofili“, u nepovoljnim uslovima života ulaze u stanje anabioze i opstaju u neprijateljskim uslovima duži vremenski period. Ali mogu li preživeti u svemiru, tačnije na Mesecu?

U aprilu se izraelska bespilotna svemirska letelica „Berešit“, koja je između ostalog tereta prevozila hiljade dehidriranih tardigrada, srušila na Mesec. Jedan od onih koji su se pitali da li će uspeti da prežive bio je i osnivač organizacije "Arch Mission Foundation", Nova Spivak. Inače, glavni cilj ove neprofitne nevladine organizacije je stvaranje „rezevne kopije planete Zemlje“.

Izraelska svemirska letelica prevozila je prvu lunarnu biblioteku ove fondacije, digitalnu arhivu u koju je pohranjeno 30 miliona stranica informacija. Takođe, nosila je i uzorke ljudske DNK i hiljade dehidriranih tardigrada. Nije poznato koliko je tereta zapravo završilo na mesečevoj površini posle pada.

Na osnovu analize putanje svemirske letelice, kao i načina transporta same lunarne biblioteke, Spivak je u ponedeljak za časopis Wired rekao da je uveren da je biblioteka, „predmet veličine DVD-a napravljen od tankih listova nikla“, preživela pad uglavnom netaknuta.

Ipak, to ne znači da su uzorci DNK ili vodeni medvedi u dobrom stanju.

„Poslali smo dovoljno uzoraka DNK da obnovimo život na Zemlji, ako je potrebno“, objavio je Spivak na svom nalogu na Tviteru.

„Iako bi bila potrebna mnogo naprednija biotehnološka sredstva nego što mi imamo, bar smo preneli uzorke DNK. Ali imajte na umu da ćelije i DNK ne mogu da prežive ili se razmnožavaju na Mesecu. Ipak, ako ih preuzmu, mogu biti od koristi“, smatra Spivak.

Dehidrirane tardigrade ne mogu zaživeti na Mesecu, ali teoretski, mogle bi se sakupiti, oživeti i proučavati kako bismo možda nešto naučili o vremenu koje su provele tamo.

„Nije verovatno da ćelije mogu da prežive na Mesecu bez mnogo veće zaštite od zračenja, Međutim, ljudske ćelije, biljne ćelije i mikroorganizmi koje smo poslali mogu se obnoviti, proučiti i izvući im DNK – možda da se kloniraju i regenerišu u nekoj dalekoj budućnosti“, nada se Spivak.