Pogled Mihajla Pupina na svrhu nauke

Osnovni cilj Inovacijskog pokreta bila je promena odnosa društva prema pronalazaštvu odnosno primeni tehnoloških inovacija u proizvodnji, korišćenjem sopstvenih resursa. Po raspadu Jugoslavije održavanje Oktobarskih susreta preuzela je Fondacija Mladen Selak – osnovana u nameri da se Pupin kao svetski naučnik i srpski lobista otrgne od zaborava.

„Njegov sistem je Put u inovacijsko društvo – znači da se tehnološkim inovacijama u procesu proizvodnje unapređuje društvo. Nisu dovoljna sredstva, nisu dovoljna fizička radna snaga, već tad, znači to je prva polovina dvadesetog veka, se insistiralo na kreaciji i tehnološkim inovacijama, a ovo su sekundarne stvari, sigurno bez sredstava i bez radnika ne može",ističe Milan Božić, predsednik Fondacije Mladen Selak.

„Pupin je mislio da nauka mora da bude korisna, da nauka nije samo stvar istraživanja i akademska stvar nego pre svega da je važno da se vrši transfer znanja i tehnologija u društvo i privredu i to je on uradio...Tako danas funkcioniše moderno društvo u 21. veku. To je najbolji dokaz da je u stvari Pupin ne čovek svog vremena, nego je Pupin čovek za sva vremena kao i Tesla", kaže prof. Branko Kovačević, predsednik Organizacionog odbora Oktobarskih susreta.

Ovogodišnji jubilarni 40. Oktobarski susreti posvećeni su stogodišnjici Pupinovog delovanja na Pariskoj Mirovnoj konferenciji i Pupinovom sistemu vrednosti.

U Muzeju u njegovom rodnom Idvoru postoje svi podaci o najznačajnijim ličnostima Inovacijskog pokreta, dobitnicima Pupinove zlatne medalje i počasnim građanima Idvora. Svi oni koji su posebno doprineli organizovanju Oktobarskih susreta tokom ovih 40 godina, ostaće u Muzejskim analima.