Praznovanje Sunca

Ova kultna mesta osnivaju se iz tri razloga. Prvi su etno-medicinski i etno-veterinarski: ranije su harale razne epidemije poput kuge, a moguć uzrok može da bude i bolest pojedinca, kao i pomor stoke.

Drugi razlog je agrarni – za očuvanje imanja, prinosa, letine, za sprečavanje nepogode koja može da naudi poljoprivredi. Treći razlog je, napominje dr Krstić, pozitivan odnos društvene zajednice prema religiji i običajima. Tada se kultna mesta osnivaju i na njima obavljaju svetkovine iz društvenog prestiža ili iz nacionalnih, političkih, partijskih i drugih motiva.

Kultna mesta su obeležena objektima koji mogu da budu prirodni – poput drveta, kamena, izvora pitke vode, ili su delo ljudi i tada su to obično drveni ili kameni zavetni krstovi, različiti oltari za prinošenje žrtve, zvonici, crkvišta (ostaci starih crkava), mesta gde se obavlja kultna trpeza, sve do crkvenih objekata koji pripadaju zvaničnoj religiji.

Svi ovi objekti su deo istog sistema, ali mogu da budu i veoma arhaični, kao npr. kultni gajevi, koji se pominju još u starim rimskim spisima kod Tacita, a još uvek su sačuvani u nekim područjima Balkana, npr. u oblasti Timoka u istočnoj Srbiji.

U obično, profano vreme, ovi objekti su zaštićeni tabuima – nije ih dobro dirati, skrnaviti. U sveto vreme na njima se obavljaju rituali. Kultna mesta imaju svoja verovanja i običaje, a posvećuju se i određenim svecima, od kojih se očekuje zaštita.

Svi ovi rituali svode se na dva velika: obred rezanja kolača i litijski ophod – bilo da je on samo oko kultnog mesta, oko crkve, bilo u ataru jednog sela – od mesta do mesta.

Zavetine

„Rituale vrše različite socijalne zajednice. Na primer, nekoliko sela okupljenih oko jednog manastira mogu zajedno da slave manastirsku slavu. Seosku slavu ili seosku zavetinu ili obrok (zavisno od toga kako se gde zove) može da praznuje celo selo, ili jedan ili više zaselaka slavi jednu slavu, dok preostali deo sela slavi drugu. Obično oni koji imaju imanja na jednom potezu, radi zaštite tog imanja slave jednog sveca, a na drugom delu sela slave drugog zaštitnika. Postoje i porodične zavetine, čak i lične kada pojedinac, recimo zbog neke bolesti, preuzme svetkovanje nekog praznika“, kaže dr Krstić.

Istočna Srbija je posebno bogata kultnim mestima, jer je to, kako navodi naš sagovornik, arhaično, planinsko područje gde su sačuvani tragovi nekadašnjih kultura.

Seoska zavetina se na tom području naziva još i zavećinom i molitvom ili se zove obrok. U moravskom kraju se zavetina naziva bogomoljom. Žrtva je uvek na kraju obreda i svi pripadnici zajednice učestvuju u toj kultnoj trpezi, a delovi te žrtve se prinose božanstvima ili svecima.

„Elementi zvaničnog hrišćanstva i tzv. narodnog pravoslavlja ili nekanonskog hrišćanstva dobro se nadopunjuju i ponekad je teško razlučiti šta je šta“, smatra dr Krstić.

Suština ovog sinkretizma je da su i hrišćanstvo i narodna religija iz istog idejnog sistema, a reč je o prastaroj solarnoj religiji koja je u stvari posvećena Suncu.

„Sve je u slavu Sunca, u slavu nebeskog božanstva, i kultna mesta se slave danju, uvek kad je Sunce najjače, oko 12 sati se reže slavski kolač. Uvek su kultni objekti okrenuti ka istoku, odnosno lice objekta ka zapadu, tako da kad stanemo ispred zavetnog krsta, faktički se molimo Suncu. To je isto i u zvaničnim crkvama koje imaju pravac prema istoku, gde smo uvek okrenuti Suncu. Ima i drugih solarnih elemenata u hrišćanstvu, poput oreola svetaca. Prastari solarni sistem je u osnovi svega što se kod nas svetkuje na Balkanu“, zaključuje dr Krstić.