Ušteda energije je obaveza industrije

„Proizvodi naše industrije nastaju uz mnogo veću specifičnu potrošnju energije nego u zemljama koje koriste savremenu tehnologiju“, rekao je za Portal RTS-a prof. dr Goran Jankes, predsednik Organizacionog odbora konferencije.

„Naša pekarska industrija proizvede kilogram hleba uz utrošak 1,4 kilovat-časa, dok se u Norveškoj ista količina proizvede uz utrošak 0,9 kvč. To čini razliku od oko 600.000 evra godišnje. Zbog toga slobodno možemo reći da je jedinica za energiju evro, ne kilodžul ili kilovat-čas“, kaže profesor.

Veliki sistemi koje su preuzele strane kompanije, kao i naše velike fabrike, imaju svoje razvojne centre i njihovi industrijski procesi su energetski efikasniji.

Te fabrike i preduzeća najčešće potpadaju pod srpski sistem energetskog menadžmenta i u obavezi su da smanjuju potrošnju energije.

Veći problem su male fabrike i mala i srednja preduzeća koji nisu u obavezi da to rade, a njihovo rukovodstvo veliku potrošnju energije ne prepoznaje kao problem.

„Potrebno im je ukazati gde i kako u samom procesu može da se smanji potrošnja energije i tu vrednost im prikazati u novcu – koliki profit mogu imati ukoliko rade na tome. Druga mogućnost je da država nametne i tim preduzećima obavezu povećanja energetske efikasnosti“, dodao je prof. Jankes. 

Uz obaveze bi trebalo da idu i podsticajne mere. One mogu biti finansijske ili u obliku edukacije inženjera i energetskih menadžera – kako da iskoriste potencijal uvođenja mera energetske efikasnosti da kompanije dugoročno ostvaruju veći profit. 

Tradicija obrazovanja inženjera

Prema rečima našeg sagovornika, za unapređenje proizvodnog procesa, u smislu energetske efikasnosti, potreban je veći broj obrazovanih inženjera.

Oni znanja mogu unaprediti i na naučnostručnim skupovima poput ovog, gde se uz prikazivanje dometa nauke, predstavljaju i nove, dobre ideje i primeri dobre prakse. 

Prva konferencija „Industrijska energetika“ održana je 1994. godine, u organizaciji Društva termičara.

Godine 2008. dobila je međunarodni karakter i novi naziv – „Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope“, i od tada se organizuje svake druge godine. 

Ovog puta programom su obuhvaćeni zakonodavstvo u oblasti energetskog menadžmenta, pravo u oblasti industrijske energetike (čista energija za sve Evropljane – četvrti energetski paket propisa EU), a predstavljena su i rešenja u obnovljivim izvorima energije za smanjenje potrošnje energije i zaštitu životne sredine.

„Uporedio sam svoje izlaganje na prvoj konferenciji Industrijska energetika, pre 25 godina, sa sadašnjim stanjem, i video da ću na ovoj, desetoj konferenciji, govoriti o istim problemima. Tehnologija je napredovala, ali nismo dovoljno sistematski radili na tome da menadžeri i vlasnici kompanija prepoznaju energetsku efikasnost kao sistem na kom treba raditi stalno“, dodao je naš sagovornik.

Unapređenje tehnologije i rad na energetskoj efikasnosti podsećaju na spiralu – sa napretkom napravi se jedan krug, ali se dobije nova početna tačka, istina, na višem nivou. 

„To znači da uvek imamo šta da unapređujemo. Tako smo, u odnosu na period pre 25 godina, na početnoj tački neke nove spirale ali suština problema i mesta na kojima treba da radimo – ostali su jednaki. Naša industrija bi mogla mnogo da uštedi delujući na mestima gde su gubici energije: korišćenjem otpadne toplote, unapređenjem efikasnosti sistema za paru i kondenzat, kao i primera radi, primenom toplotnih pumpi za iskorišćenje energije na nižim temperaturskim nivoima“, smatra prof. Jankes.