Zašto su nam stvari lepe? Odgovor je u neuroestetici

U užem smislu, neuroestetika povezuje dve velike naučne discipline: psihologiju i neuronauke, mada u širem smislu, ona uključuje i druge discipline, kao što su evoluciona biologija, pa i filozofija.

Neuroestetika koristi dve opšte metodološke paradigme koje se standardno sreću u kognitivnim i afektivnim neuronaukma – tehnike merenja aktivnosti mozga i tehnike kliničkih (neuropsiholoških) studija. Pored njih, neuroestetika koristi i metodološki pristup koji je specifičan za njen predmet – a to je kvalitativno poređenje karakteristika umetničkog dela sa principima rada perceptivnog sistema.

Dr Slobodan Marković, profesor Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istraživački se interesovao za neuroestetiku u dve linije: vizuelna percepcija i psihološka estetika. O tome je govorio na predavanju koje je nedavno održano u okviru ciklusa „Sve strane neuronauka“, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke.

„Hteo sam da upoznam publiku sa novim istraživanjima neuralnih osnova estetske preferencije. To je jedna relativno mlada oblast; još nije poznata ni ljudima koji se bave neuronaukama, ni psiholozima“, izjavio je prof. Marković.

Uspeh neuroestetike

Postoje razne kontroverze u vezi sa tim na koji način su povezani neki neuralni supstrati, pre svega, aktivnost našeg mozga i nekih supkortikalnih struktura sa našim estetskim odlukama, estetskim suđenjem, estetskim doživljajem. Istraživači koji se time bave zasnivaju istraživanje na merenju moždane aktivnosti vrlo grubim tehnikama, a u nekim situacijama vrste estetskog doživljaja ne mogu tako da se mere.

Na primer, ako prolazite kroz muzej gledajući slike, ne možete pritom vući ceo skener koji bi snimao aktivnosti vašeg mozga. Svakako, bolje je imati više informacija o nekom procesu nego manje. U tom smislu, neuroestetika, kao disciplina formirana pre dvadesetak godina, ima šanse da se konstituiše u neku teorijski čvršću oblast. 

„Jedini glavni uspeh neuroestetike do sada, jeste da poveže našu estetsku preferenciju (sviđanje) sa nekim neuralnim strukturama koje se inače aktiviraju pri doživljaju prijatnosti. Hedonički ton (uživanje u nečemu) usko je povezan sa doživljajem lepog. Poruka bi bila da je svaki naš mentalni akt, ili svaki deo našeg mentalnog života, zasnovan na nekim neuralnim procesima, ali na koji način povezujemo svoje fenomene svesti sa tim neuralnim osnovama, mora biti zasnovano na nekim rigoroznim istraživanjima“, zaključuje prof. Marković.