Barutana ‒ nekad i sad

Pretpostavlja se da su tu prvu monoteističku religiju na prostore Singidunuma doneli rimski legionari koji su prethodno služili u nekoj istočnjačkoj provinciji. O Velikom barutnom magacinu je ispričano mnogo legendi i mitova. Jedna od njih je da su u njemu održavani nekakvi satanistički obredi i da je tom prilikom uništen veći broj istorijskih eksponata koji su se tu nalazili. Poznata je i legenda da su unutar njenih zidova Turci uzidali zlato, pa su mnogi beskućnici grebli zidove u potrazi za njim.

Istorija kaže da je Barutana veštačka pećina iskopana početkom 18. veka u vreme austrijske vlasti u Beogradu, koji je tada počeo da dobija sasvim nov, moderan, zapadnjački izgled. Austrijanci su od orijentalne, neugledne kasabe, napravili atraktivnu baroknu varoš. Barutana je nastala u okviru radova na Beogradskoj tvrđavi, koja je tada, po mišljenju mnogih, izgledala najlepše u svojoj istoriji, pa su je Austrijanci nazvali „Gibraltar na Dunavu".

Njihova zamisao bila je da reše sve probleme koje su Turci imali na tvrđavi, a jedan od najvećih problema bile su česte eksplozije barutnih skladišta. Austrijske vlasti su taj problem rešile tako što su u periodu od 1718. do 1720. iskopale dve dvorane ispod same tvrđave, u beloj krečnjačkoj steni. Svaka od njih ima površinu od oko 400 kvadratnih metara. Sredinom 18. veka izgrađen je jak zaštitni zid, čija je uloga bila da zaštiti Veliki barutni magacin od bilo kakvog i bilo čijeg artiljerijskog napada. Obe dvorane su ojačane nosećim stubovima da bi pojačale strukturalnu  čvrstinu.  U prvoj dvorani austrijske arhitekte isklesale su noseće stubove u „živoj steni", u lepim geometrijskim osmougaonim formama, dok su u drugoj prostoriji ostavili stubove potpuno neobrađene, u prirodnoj formi stene.

Po nekim pretpostavkama, koje nisu naučno dokazane, autor projekta bio je Švajcarac u austrijskoj vojsci Nikola Doksat de Morez. Dok je bio glavnokomandujući garnizona u Nišu, pred Nišku tvrđavu došla je otomanska jedinica od oko 60.000 ljudi, naspram deset puta manje hrišćana pod Doksatovom komandom. On je ipak uspeo da se izvuče i sačuva vojsku, ali njegovim nadređenima bila je potrebna žrtva za taj veliki strateški gubitak, pa su ga izveli pred sud i osudili za izdaju. 

Danas, u prvoj dvorani Barutane nalaze se najstariji rimski kameni spomenici pronađeni kod nas - sarkofazi, stele, žrtvenici... Ovi eksponati deo su zbirke Narodnog muzeja i Muzeja grada Beograda. Druga dvorana nije otvorena za javnost iz bezbednosnih razloga. Barutana predstavlja važan deo kulturno-umetničkog života savremenog Beograda jer se u njoj održavaju koncerti moderne, alternativne i rok muzike kako domaćih tako i stranih popularnih izvođača, zatim predstave, perfomansi, tribine i slične manifestacije.