Da li su stara vremena dobra

Prilikom Brozove posete Maroku 1961. godine, marokanski kralj Hasan Drugi uručio je jugoslovenskom predsedniku veći broj predmeta od zlata, srebra i dragog kamenja, uglavnom ručno rađenih zanatskih, tradicionalnih proizvoda u tehnici iskucavanja. Jedan od njih, kutija za cigarete izrađena u Parizu od osamnaestokaratnog zlata, teža od pola kilograma, na poklopcu je bogato ukrašena sa 35 brilijanata, 16 safira i grbom Kraljevine Maroko.

Svakako najneobičniji poklon koji je Broz dobio tokom 40 godina političkog života, jeste imanje od četiri hektara, kao i vila u Marakešu koje je darovao kralj Hasan Drugi. Ovim skromnim poklonom Josipu Brozu i njegovoj supruzi izrazio je veliku želju da ih češće viđa u svojoj sredini!

Šeik Saad el Abdulah el Sabah, prestolonaslednik Kuvajta, 1979. godine poklanja Titu izuzetnu maketu jedrenjaka u srebru, simbol Kuvajta, sa delovima rađenim u filigranu, emajlu i svili. Servis za čaj sa utisnutim grbom, izvanrednog dizajna, takođe je dar kuvajtskog šeika.

Od jordanskog kralja Huseina 1979. godine stiže figura ratnika na kamili od čistog srebra sa delovima u pozlati, na postolju od oniksa. Ovaj predmet izuzetne lepote proizvod je čuvene juvelirnice iz Londona.

Iako ne postoje sasvim precizni podaci o darodavcu, jedna srebrna kutija upućuje na carsko poreklo iz Japana. Napravljena je u obliku kocke i sastavljena iz tri dela. Bogato ukrašena motivima japanske ruže i predstavom samuraja, obložena je somotom i služi za odlaganje nakita.

Nešto sasvim posebno

Među izuzetnim blagom koje je Broz dobijao, izdvaja se po autentičnosti jedan poklon o kome saznajemo iz sačuvanih beležaka Protokola predsednika Republike iz 1973. godine.

Britanska kraljica odlučila je da Titu i njegovoj supruzi pokloni 10-12 pari papagaja, o čemu detaljna uputstva dostavlja preko ambasadora Velike Britanije u Beogradu (o izradi specijalnog kaveza na ostrvu Vanga, o navikama papagaja, parenju i sl.). U pratnji princa Filipa, supruga Elizabete Druge, prilikom njegove posete Jugoslaviji marta 1973, nalazio se i ornitolog lord Rupert Nevil, prinčev sekretar.

Sve pomenute zemlje uručivale su Titu svoja najviša odlikovanja, kao javna priznanja za dela učinjena u ratu i miru. Među njima se posebno izdvajaju ona evropska, od kojih su mnoga ustanovljena još u vreme krstaških ratova - danski Orden slona 1464, švedski Orden Serafima, kao i britanski Orden kupatila ustanovljen 1399.

Kuriozitet je da se, prema statutima nekih odlikovanja, ona vraćaju darodavcu posle smrti nosioca. Tako je i norveško odlikovanje Veliki krst ordena svetog Olafa sa ogrlicom i lentom, kojim je Tito odlikovan u Oslu 1965. godine, moralo biti vraćeno darodavcu, ali se uprkos tome i danas nalazi u Muzeju istorije Jugoslavije. Prema pisanju štampe, norveški kralj Olaf Peti, koji je Brozu i dodelio odlikovanje, posle posete Jugoslaviji u vreme Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine doneo je dekret po kome odlikovanje do njegove smrti može ostati u tadašnjem Memorijalnom centru „Josip Broz Tito". Kralj Olaf je umro 1991. godine, a odlikovanje se i danas nalazi u našoj zemlji.

Kolekcija Muzeja istorije Jugoslavije neiscrpno je blago koje svedoči o dugom, sadržajnom i kontroverznom istorijskom periodu i ljudima koji su ga obeležili. Pored divljenja koje izazivaju, ove izuzetne dragocenosti podstiču i na razmišljanje da li su stara dobra vremena zaista bila dobra.