LUMA ili videti sopstveni glas

Učestvujući u njujorškom projektu koji podržava stvaralaštvo mladih umetnika, Lisa Park i Kevin Sivof konstruisali su jedinstvenu svetlosno-zvučnu instalaciju.

Instalacija obuhvata 40 klastera optičkih vlakana koji vise sa plafona i projektuju svetlost u skladu sa zvukom. Autori su ih kreirali vodeći se fenomenom bioluminiscencije. Stepen u kome klasteri svetle varira u zavisnosti od različitog opsega zvuka. Mikrofoni su smešteni u okviru instalacije, kao i ispred zgrade. Prolaznici tako mogu da govore ili pevaju u pravcu mikrofona i posmatraju kako se, pod uticajem njihovog glasa, aktiviraju svetla unutar instalacije.

U dosadašnjem radu Lisa Park je koristila biometrijske senzore poput moždanih talasa i broja otkucaja srca za stvaranje audio-vizuelnih performansa, a Sivof je bio fokusiran na povezanost svetlosti i zvuka pri stvaranju novih digitalnih i fizičkih iskustava.

Budući da imaju slična interesovanja, Lisa i Kevin su se lako povezali i ostvarili zajednički projekat. Upoznali su se u centru za mlade umetnike koji vodi njujorški Novi muzej. Reč je o radnom prostoru koji okuplja mlade stvaraoce, podržava ih da istražuju i pronalaze nove umetničke pristupe i forme.

„Svi smo mnogo puta videli svoj dah na zamagljenom prozoru. Želeli smo da se poigramo i kreiramo slično iskustvo - da možemo da vidimo sopstveni glas", objasnio je Sivof opisujući instalaciju LUMA.