Virdžinija Vulf

Virdžinija je detinjstvo provela na mirnim kensingtonskim ulicama. Porodica je imala svoje običaje, a jedan od njih bio je godišnji odmor u kornvolskom Sent Ajvsu.Do četrnaeste godine, Virdžinija je nekoliko nedelja tokom leta provodila sa svojom porodicom, rođacima i prijateljima u vili „Toland" na padini iznad zaliva Korbis i luke.

Virdžiniji su bezbrižnost i lepa sećanja na ovaj period bili veoma važni. Ona će ih iskoristiti u nekoliko svojih romana - „Jakovljeva soba" i „Talasi", a posebno u delu „Ka svetioniku". Retko su se viđali sa lokalnim stanovništvom i više su voleli svoje društvo.

Imala je sestru Vanesu i dva brata. Momci su pohađali škole i univerzitete, ali čak ni u tako prosvećenom i naprednom domu, kakav je bio njihov, devojke se nisu obrazovale.

U poznijim godinama osetljiva Virdžinija osećala je nedostatak formalnog obrazovanja, ali vežbe čitanja koje je sama sebi nametnula i izuzetna spretnost u korišćenju reči, verovatno su joj bili od velike koristi u kasnijem spisateljskom životu.

Bila je sklona ispadima, a porodica je govorila kako bi često pozelenela od besa. Godine 1891. sa Vanesom pravi časopis „Hajd park gejt", koji se bavio događajima u domaćinstvu. Virdžinija se nije najbolje uklapala u društvo.

Unutarnji sukobi 

Unutarnji sukobi u njoj su rasli sve dok nije postalo sasvim jasno da se ona bliži ludilu. Tvrdila je da čuje kako ptice pevaju na grčkom i konačno je pokušala da se ubije skokom kroz prozor. To je bila prekretnica u njenom životu.

Počela je da predaje književnost na koledžu „Morli", večernjoj školi za zaposlene muškarce i žene. Vreme je provodila s ljudima koji su morali da zarađuju za život i koji su bili slabo obrazovani.

To su za nju bile važne tri godine jer je počela da uviđa da inteligencija i ljudski kvaliteti nemaju nikakve veze s poreklom. Zavolela je svoje polaznike i razumela njihove potrebe.

Virdžinija je u svojim krugovima postala vatreni govornik neobuzdane mašte. Novopridošle je predstavljala izmišljajući na licu mesta priče o njihovom životu i ličnim osobinama.

U pismima i razgovorima radije je sve opisivala onako kako je želela da to bude nego kako se zaista zbilo. Uz nju je uvek bilo zabavno i veselo. Negde u to vreme odigrala se i čuvena „Prevara drednot". Gde je imala glavnu ulogu, a njihova uspešna prevara dospela je na naslovne strane novina.

Pošto je skoro završila svoj prvi roman, Virdžinija je doživela nervni slom. To će se manje-više ponavljati sa svakim romanom. Juna 1911.g.  Leonard Vulf, stari  prijatelj njenog brata, iznenada se vratio sa Cejlona na kom je nekoliko godina radio kao državni službenik.

Posle samo nekoliko meseci zaprosio je Virdžiniju i ona je pristala. Pošto nije imao ništa, budućnost im je bila neizvesna, ali ona je imala kapital od devet hiljada funti i još četiri stotine godišnjeg prihoda.

Posle medenog meseca, živeli su u sobama „Kliford ina". Leonard je objavio svoj prvi roman o životu na Cejlonu. Iako mu nije doneo novac, publika ga je lepo primila. Virdžinija je radila na knjizi „Putovanje napolje". Kad ju je privela kraju, zdravlje joj se pogoršalo. Nije mogla da jede i imala je napade paranoje.

Pod budnim Leonardovim okom

Neko vreme je provela u bolnici, ali kad se vratila kući, pokušala je da izvrši samoubistvo. Preselili su se iz centra Londona u mirni Ričmond.

Njen prvi roman, „Putovanje napolje", objavljen je 1915.g. u sred rata. Kritici se dopao. Edvard Morgan Forster, najuspešniji pisac grupe iz Blumsberija, bio je oduševljen, a ona veoma srećna.

Pod budnim Leonardovim okom, narednih dvadesetak godina, uživala je, bez ozbiljnih nervnih slomova, u stabilnom braku i pisanju. Novi projekat pokrenuli su 1917.g. Kupili su malu štamparsku presu i objavili knjigu. To je bio težak i dugotrajan proces, malo su zaradili, a u narednih nekoliko godina „Hogart pres" je postao veliko izdavačko preduzeće.Virdžinija je bila sve sigurnija u svoj rad. Zahvaljujući kvalitetu i moći inovacija, počela je da utiče na književnost svog doba i dala je romanu nov pravac. Delo „Ka svetioniku" iz 1926.g. postiglo je veliki uspeh, pa par više nije morao da brine o novcu.

Tri godine ranije Virdžinija je upoznala Vitu Sekvil-Vest. Njen porodični dom je bio divan zamak „Noul" u Kentu iz 16. veka. Dve spisateljice su se veoma zbližile i započelo nešto što je ličilo na ljubavnu vezu.

Virdžinija je napisala izuzetan roman „Orlando", u kom je opisala Vitin život od njene 16. do 60. godine. I ne samo to, Vita se rodila kao muškarac, a pretvorila se u ženu. Roman ima psihološku dimenziju i naglašava nešto što je u ono vreme bilo zapanjujuće.

Zahvaljujući duhovitim i finim poređenjima muškaraca i žena u romanu „Sopstvena soba", koji je objavljen 1928.g. Virdžinija je sebi obezbedila mesto predvodnika feminističkog pokreta. Postala je slavna i mnogi ljudi su želeli da je upoznaju.

Drugi svetski rat je počeo. Vulfovima se činilo da je bilo samo pitanje vremena kada će Hitler doći, što bi značilo smrt za Jevrejina Leonarda. Virdžinija je bila pod pritiskom ispisivanja završnih redova romana „Između činova", pala je u depresiju. Marta 1941.g., dok je Leonard bio odsutan, ona se utopila u obližnjoj reci.

Malobrojni su pisci koji su tako vešto gradili rečenice, a još je manje onih čija mašta može da nas uhvati u zlatnu mrežu ideja.