Nova otkrića o sastavu površine satelita koji okružuju Saturn

„Preleti blizu tih malih meseca omogućili su nam da otkrijemo kakav je uticaj Saturnovih prstenova na njih. Vidimo više dokaza o tome kako je ekstremno dinamičan Saturnov sistem prstenova i satelita“, kaže Boni Burati iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni. Burati je vođa tima od 35 autora koji su objavili rad u časopisu Sajens.

Naučnici su takođe otkrili da je površina tih satelita veoma porozna, što potvrđuje da su stvoreni u više faza dok se materijal sa prstenova taložio oko čvršćih jezgara koja su moguće ostaci većih objekata koji su se raspali.

Poroznost takođe objašnjava njihov oblik: oni nisu sferični, okrugli, već su oblika nepravilnih grudvica, nešto nalik testeninama ravioli, nastali od materijala nabacanog oko njihovih ekvatora.

Površine satelita najbližih Saturnu – Dafne i Pana – pod najvećim su uticajem materijala sa prstenova. Površne meseca Atlas, Prometej i Pandora, koji su dalje od Saturna, takođe imaju materijal sa prstenova na sebi, ali oni su takođe prekriveni svetlim ledenim česticama i parom koja izbija sa Enceladusa (široki spoljni pojas Saturna, poznat i kao E-pojas, čine ledene čestice iz Enceladusovih isparenja).

Kasinijev spektrometar je pokazao da su sateliti najbliži Saturnu pretežno crveni, slično kao i boja glavnih prstenova. Naučnici još ne znaju sastav materijala koji daje crvenu boju, ali veruju da je to mešavina nekih organskih materija i gvožđa.

Meseci koji su udaljeni od glavnih prstenova planete više su plavi, slično svetlu koje se prelama kroz Enceladusovu ledenu paru.

Naučnici se još pitaju kako su ovi meseci nastali. Oni će iskoristiti nove podatke da smisle neke modele, a nova saznanja bi mogli da primene i na male mesece oko drugih planeta, a moguće čak i na asteriode.