Karlovačka mitropolija

Ugarsko-srpske veze postojale su još u srednjem veku, za vreme Nemanjića, a i kasnije sa despotom Stefanom Lazarevićem. Za vreme ratova s Turcima, krajem 17. i početkom 18. veka, znatan broj srpskih porodica je prebegao u Ugarsku.

Prva seoba 1690. godine bila je pod vođstvom pećkog patrijarha Arsenija III Crnojevića, koji je izveo i prvu organizaciju Srpske pravoslavne crkve pod austrougarskom vlašću. Drugu seobu Srba u Ugarsku 1740. godine predvodio je patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta.

Povlastice koje je tada car Leopold Prvi dao Srbima odnosile su se mahom na slobodu Srpske crkve pod rimokatoličkom austrougarskom vlašću. One su bile glavni osnov narodno-crkvenoj i prosvetnoj samoupravi u Karlovačkoj mitropoliji. Pre svega, Srbima je data sloboda vršenja bogosluženja po pravoslavnom srpskom načinu i upotreba starog julijanskog kalendara, a patrijarhu i ostalom sveštenstvu darovana su, uglavnom, ista prava koja su imali i pod Turcima. Tako je određeno da arhiepiskopom može postati samo Srbin koga izabere Narodno-crkveni sabor; on, kao vrhovni crkveni starešina, može slobodno, po starim običajima, upravljati crkveno-narodnim životom, postavljati mitropolite, episkope, igumane i sveštenike, podizati crkve, manastire itd.

Patrijarh je pod Turcima imao i neka svetovna prava nad Srbima, a narod je opet imao svoju seosku i gradsku samoupravu. Stoga je car Leopold I, potvrđujući 1691. godine prvu privilegiju, na molbu narodnih predstavnika dodao da Srbi zavise od svoga arhiepiskopa i u svetovnim stvarima, da on nasleđuje ne samo episkope nego i sve druge Srbe koji umiru bez naslednika i testamenta (kaducitet), a Srbi u gradovima i selima da mogu slobodno živeti u svojim narodnim organizacijama po starim običajima i pod upravom svojih narodnih vlasti (magistrata), kneževa i drugih starešina koje sami izaberu.

Važnost ovih povlastica dobijenih posle Velike seobe Srba 1690. godine svodi se na činjenicu da su Srbi došli i naselili se u tuđu državu „kao narod ne samo u etničkom nego i u političkom smislu". Svoju državotvornu misao Srbi su sačuvali i po dolasku na teritorije Austrougarske monarhije. Oni su sebe doživljavali kao državotvoran narod, a to su tražili i od austrijske vlasti. Zbog toga su, osim povlastica i prava na svoju veroispovest, dobili i pravo na izbor svojih vojvoda.

Na osnovu tih povlastica patrijarh Arsenije III pristupio je odmah organizaciji Srpske crkve pod austrougarskom vlašću. Ova organizacija bila je požurena i opasnošću od unije, koju su htele da izvedu rimokatoličke crkvene vlasti, pomagane od vojnih i civilnih državnih vlasti. Stoga je patrijarh, pre svega, pristupio uređenju starih i osnivanju novih pravoslavnih episkopija, naročito po periferijama oblasti u kojima su Srbi živeli izmešani sa Hrvatima, Mađarima i drugim nepravoslavnim narodima. Tako su, pored tri ranije episkopije - Budimske, Temišvarsko-lipovske i Jenopoljsko-aradske - osnovane episkopije i u srednjoj i južnoj Ugarskoj. Patrijarh Arsenije III je postavio posebne episkope za te eparhije, a sam je stanovao, najčešće, u Sentandreji kod Budima, gde je onda bilo najviše Srba na okupu, tada više od 12.000, i gde je bilo glavno središte srpskog narodnog života.

Pošto je Arsenije III umro (1706), Narodno-crkveni izborni sabor u manastiru Krušedolu izabrao je 1708. godine za naslednika vladiku Isaiju Dijakovića. Tom prilikom zaključio je Sabor da starešina Srpske crkve u Austrougarskoj treba da stanuje u starom manastiru Krušedolu, da se mitropolija nazove Krušedolskom, da mu eparhija bude Srem sa Osečkim poljem, da nosi naslov vrhovni mitropolit i da priznaje vrhovnu duhovnu vlast pećkog patrijarha. Treći izborni sabor, organizovan u Sremskim Karlovcima 1713. godine, doneo je odluku da se sedište Mitropolije prenese u Karlovce na Dunavu, radi bolje komunikacije. Od toga doba organizovana Srpska pravoslavna crkva u Ugarskoj nazvana je Karlovačka mitropolija. Karlovačka mitropolija predstavlja crkvenoadministrativnu oblast koja je do 1920. obuhvatala sve pravoslavne Srbe u Austrougarskoj monarhiji.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.