Gošćenje duše

Tokom prva dva veka hrišćanstva uskršnji ili veliki post sastojao se od svega 40 sati posta, što je bilo sećanje na Hristov četrdesetodnevni post u pustinji, i Velikog petka i Velike subote koji su bili posni dani.

U drugoj polovini trećeg veka proširen je na veliku ili strasnu sedmicu, a u četvrtom veku govori se o četrdesetodnevnom postu. Pravoslavni kanoni nastali kasnije govore o četrdesetnici, a ne o velikom postu.

Vaskršnji post u stvari se sastoji iz dva dela: četrdesetodnevnog posta ili četrdesetnice i strasne sedmice, koje povezuju Lazareva subota i Cveti. Strasna ili velika sedmica je vreme između Cveti i Vaskrsa i traje od ponedeljka do subote. Svi dani u strasnoj sedmici su veliki jer idu u susret najvećem hrišćanskom prazniku Uskrsu. Vaskršnji post je i najznačajniji hrišćanski post.

„Hranu u postu ne doživljavam kao nešto što me opterećuje ili mi pravi problem ili me sprečava u nečemu. Sama činjenica da treba da povedem računa o ishrani, da treba da povedem računa o rečima koje izgovaram, o mislima, o postupcima, jeste moje približavanje Bogu. I to je moje jedino i apsolutno shvatanje posta kao kategorije koju je ustanovila crkva. Ja sam u postu uvek i svakog trenutka blizu Boga i ja to tako doživljavam", objašnjava svoje shvatanje posta vernica Ljiljana Pavlović iz Beograda.

Jačanje volje postom

Post, molitva i milosrđe su temelj hrišćanskog života. Duševna čistota dostiže se i redovnim postom, jer u vreme posta važnije je hraniti dušu molitvom i rečju Božjom nego telo hranom. Posna trpeza je tako za svakog hrišćanina i duhovna potreba.

„Ako čovek upravo posti Boga radi i trudi se za svoju dušu, on može uz izvesne napore da posti i kako kaže poslovica ‒ ʼda svoju dušu gostiʼ. Možemo da kažemo da je post majka svih vrlina", objašnjava iguman manastira Rukumija otac Simeon.

Postom se jača snaga volje, pobeđuju lenjost i učmalost i čovek postaje budan za duhovno. Vernik tu ne može da bude pasivan, već se od njega traži da stalno bude u akciji: da se moli, ispoveda, da čini dobra dela.

„Neki postovi se poste u većoj meri, neki u manjoj meri. Ono što su moja istraživanja pokazala to je da se časnog posta ili uskršnjeg posta ili vaskršnjeg posta pridržava velika većina vernika. Sad tu ima nekih pravila, neko posti prvu nedelju, neko poslednju nedelju, neko na vodi izdrži ceo post. Ovi drugi postovi, a ima ih još tri ‒ božićni, petrovdanski i gospojinski ‒ manje se poste, odnosno ljudi se manje pridržavaju tih pravila", zaključak je etnologa Dragomira Antonića.

Post može da bude manje ili više strog i tu se razlikuje pet nivoa: potpuno uzdržavanje od hrane, zatim suhojedenje kada se obrok uzima samo jednom u toku dana bez ulja i vina, sledeći nivo je hrana kuvana samo na vodi, zatim hrana pripremljena na ulju, i na kraju, hrana sa jelima od ribe.

Ipak, zadatak telesne strane posta u hrišćanstvu nije iznurivanje tela, jer telo je hram Božji, već samo uzdržavanje od pojedinih vrsta hrane i smanjenje njenog obima, što nikako ne sme da ugrozi zdravlje. Redovan post sredom i petkom pomaže da se čovek bolje pripremi za višednevni post, a pogotovo za uskršnji, koji je i najstroži. Posti se tako što se pet dana u nedelji, od ponedeljka do petka, jela spremaju na vodi, a jedino subotom i nedeljom na ulju. Riba se jede samo na Blagovesti i Cveti. Deca, trudnice, bolesni i stari ljudi oslobođeni su strogog posta.

Šta vernik treba da čini kad pogreši u postu? Važno je da se trudi da to ne čini, ali ako se to već dogodilo, treba da nastavi sa postom, a ono što je pogrešno uradio ispovediće duhovniku.

„Čovek je slab, on ne može sva iskušenja uvek da izdrži, a ponekad nije ni u prilici da to izdrži. Ima jedan zapis Dositeja Obradovića, koji je radio kao veroučitelj i učitelj u Dalmaciji, gde kaže da kad dođe post i ljudi krenu da se pričešćuju i ispovedaju, on zna da će 90% njih navesti da su zgrešili za vreme posta, jer su, eto, uzeli nešto malo mleka i sira, a onda im on oprosti, jer zna da u tom kraju oni nemaju ništa drugo da jedu", kaže Antonić.