Šareni telefoni za narcise

Na vreme registrovavši fenomen rijalitija, već 2001. je u Londonu osnovala  „Šajn grup" („Shine Group") sa kojom je producirala lokalne verzije franšiza kao što su Najveći gubitnik (The Biggest Loser) i Master šef, da bi je („Šajn") deset godina kasnije prodala očevoj kompaniji za sedamsto sedamdeset miliona dolara.

Njen hazarderski duh nije se skrasio (uspešnim) nagovorom oca da rizikuje sa projektom koji je postao jedan od najvećih rijaliti hitova ‒ „Američki idol".Zaintrigiralo ju je da li studio može da smisli nove načine zabave za korisnike aplikacija poput Snepčeta (starosti između 13 i 25 godina), te da li taj sadržaj može da spinuje u vidu tradicionalnih TV serijala, knjiga i drugih medija.

„Izgleda da možemo", prelomila je nakon dve godine procena. U avgustu 2013. je registrovan „Vertikal netvorks", a kao „prvorođenče" je izbacio adaptirani Phone Swap  za televiziju. Petnaest epizoda u trajanju od pola sata (u poređenju sa četiri minuta na Snepčetu) emitovano je na lokalnim „Foksovim" stanicama, kao pilot za seriju.

I ovo je zapravo budućnost televizije, viđeno iz ugla „Vertikala" ‒ velikog snabdevača video-serija za mobilne telefone. Ako se ima u vidu sve slabija pažnja tinejdžera, potpuno je logično zašto se sadržaj scena zaustavlja na trajanju od 20 sekundi, a celih epizoda na nekoliko minuta. Oslanjaju se na živopisne i raznolike produkcione tehnike, kao što su podeljeni ekrani ili test na njemu, vertikalno namesto horizontalnog snimanja, te još niz mogućnosti u funkciji privlačenja pažnje oka gledaoca.

A oko Elizabet Merdok zagledano je u daleke i široke horizonte budućnosti sa odlično izabrane pozicije: „Želela sam da zauzmem mesto u prvom redu kako bih pratila kako se ovaj novi (vrli ‒ prim. aut.) svet razvija. Istovremeno se i požalila: „Teže je nego što se čini ‒ dobar mobilni video ne oprašta, zahteva mnogo rada i težak je za proizvodnju". No te muke su je unekoliko oslobodili redovni klijenti ‒ oglašivači poput „Najkija", „Intela" i „Vornera" (budući da najviše novca zaradi od njihovih oglasa).Pažljivim praćenjem istraživanja, „Vertikal" je našao način da animira svoju ciljnu grupu na Snepčetu, što nije pošlo za rukom ni mnogo većim „igračima" kakvi su, primerice, „Vorner" ili „Vijakom". Pa tako Phone Swap, serija o izlascima gde učesnici mogu međusobno da pregledaju mobilne telefone, u proseku privuče deset miliona posetilaca po epizodi, a istom količinom može da se pohvali i (prošlog maja pušten, kažu stvarnim događajima inspirisan) krimi-serijal Solve, u kojem gledaoci tipuju na osumnjičene.

 Dok tradicionalna televizija posrće a mladi odbacuju i kablovsku, holivudski arogantni stav da je publika sama kriva što nije prepoznala remek-delo koje su im sami odabrali, topi se poput snega na suncu. Da bi unapredila svoje striming planove, kompanija „Diznija" je isplatila Merdoku 71,3 milijarde dolara.

„Vertikal", gde je „Snep" (roditeljska kompanija Snepčeta) manji investitor, takođe izbacuje emisije za Fejsbuk (I Have a Secret) i Jutjub (Yes Theory), a tvrde da njihov originalni sadržaj (uključujući Brother, svakodnevnu digitalnu periodiku za dečake) mesečno privuče više od pedeset miliona aktivnih korisnika mreža, mahom naslovima poput nedavno okačenog: „Zabavna činjenica! Jedenje slina sprečava bakterije da vam se lepe za zube!".

 Briljantan opis tinejdžera iščitavamo iz smernica Bejli Roser, direktorke odeljenja za razvoj u „Vertikalu": „Gledaoci sadržaja za mobilne telefone naviknuti su na konstantne stimulacije; razmislite samo koliko vizuelnih informacija vaš mozak obradi dok prelazi kroz Fejsbukov fid, ili dok skenira informacije".

 I da ‒ što je moguće češće se obraćajte korisniku na ti, posavetovala je. „Publika je narcisoidna."