Umetnost pomaže u nauci

Uključivanje umetnosti u nastavu ‒ od repovanja, preko plesa, do crtanja ‒ može pomoći učenicima s niskim dostignućima da na drugim časovima steknu znatno više znanja, a ostalim učenicima da budu kreativniji prilikom učenja, tvrdi nova studija Univerziteta Džon Hopkins. Autori ove studije podržali su šire uključivanje umetnosti u nastavni program.

„Naša studija pruža više dokaza da su razne vrste umetnosti apsolutno potrebne u školama. Nadam se da rezultati mogu umanjiti zabrinutost da lekcije zasnovane na umetnosti neće biti tako efikasne kada je reč o podučavanju i nastavi", kaže profesorka Marijel Hardiman, jedna od autorki i prodekan za akademske poslove na Odeljenju za obrazovanje Univerziteta Džon Hopkins.Iako istraživanja već pokazuju da umetničke aktivnosti poboljšavaju akademske rezultate i pamćenje učenika, ostaje nejasno da li su opšta izloženost umetnosti, dodavanje umetničkih aktivnosti nastavnim planovima, efektivna nastava ili kombinacija nauke i umetnosti odgovorni za ove koristi, kaže Hardimanova.

„Kada govorimo o učenju, moramo da pomenemo pamćenje. Deca zaboravljaju mnogo toga što uče i profesori su često primorani da ponavljaju i ponovo predaju gradivo iz prethodne godine. Postavlja se pitanje ‒ kako da ih podučavamo tako da mogu više da zapamte?"

U ovoj studiji, istraživački tim je nastojao da utvrdi da li je kurikulum u koji su uključene umetničke aktivnosti ‒ imao bilo kakav direktan uticaj na učenje, posebno na usvajanje gradiva prirodnih nauka.

Tokom školske 2013. godine, u studiji je učestvovalo 350 učenika petog razreda u šest škola u Baltimoru, u Merilendu. Učenici su nasumično raspoređeni u učionice gde su se izučavale astronomija i nauka o životnoj sredini, odnosno nauka o životnoj sredini i hemija.Eksperiment se sastojao od dve sesije, u trajanju od tri do četiri nedelje. Učenici su prvo imali nastavu povezanu s umetničkim aktivnostima, a zatim i tradicionalnu nastavu. Svi učenici su iskusili oba tipa nastave i svih jedanaest nastavnika podučavalo je na oba načina.

Na časovima koji su podrazumevali i umetničke sadržaje, uz repovanje i skiciranje učile su se pojedine reči, a uz dizajniranje kolaža ‒ razlikovanje živih i neživih stvari. Ove aktivnosti održavale su se u konvencionalnim učionicama, uz standardno učenje, kao što su čitanje paragrafa sa određenim rečima naglas u grupi i popunjavanje radnih listova.

Istraživački tim je analizirao koliko se gradivo zadržalo u memoriji studenata kroz testove date pre, posle časova i deset nedelja nakon završetka studije. Ustanovio je da su učenici na osnovnom nivou čitanja zadržali prosečno 100 posto sadržaja dugoročno, što se pokazalo kroz rezultate odloženog testiranja. Istraživači su otkrili da su se studenti više toga sećali prilikom testiranja posle deset nedelja, jer su pevali pesme koje su naučili kroz umetničke aktivnosti na časovima; to im je pomoglo da bolje pamte sadržaj na duži rok.

Ovaj način može biti dodatno sredstvo za premošćavanje jaza kod učenika koji imaju problema sa čitanjem, navodi profesorka Hardiman, jer većina konvencionalnih nastavnih planova zahteva od učenika da čitaju kako bi učili; a ako učenici ne znaju dobro da čitaju, ne mogu dobro ni da uče.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.